Отац Гојко Перовић о томе зашто треба чинити добро онима који нама чине зло
Пише: српскопитање
„Лудо је скроз чинити добро онима који нама чине зло, али …“ Отац Гојко Перовић објаснио зашто није добро имати прорачуне у животу
Проповеди Гојка Перовића надалеко су познате и чувене, али ову о томе како у животу не смемо имати калкулација – то морате да прочитате
Свештеник Гојко Перовић је познат као отац који шири реч Божију са таквом јасноћом да свима буде лепо када га слушају. Овом прилико преносимо његово тумачење Светог писам и реченице „Чини добро чак и онима који ти чине зло.“
„Треба да чинимо добро и онима који нама чине зло. И да благосиљамо и оне који нас прогоне и куну и који нам желе све најгоре. Лепо је то чути, али и лудо је то чути, лудо за овај свет.
Мени је један мајстор на Цетињу рекао: „Слушај попе, мене су моји стари научили, па и ја теби да кажем: Са људима људски, а са фукаром фукарски… То ти је златно правило. Има људи који не разумеју, без грубе речи. Ако будеш лепо с нељудима, то они не разумеју. Биће тешко теби, а њима ништа нећеш доказати.“ И браћо и сестре, не треба то да вам понављам, то се свако од нас уверио да је то тачно.
Ако ћемо овај живот да доживимо као трговину – како ћу нешто да скупим, да зарадим за себе – онда ћемо се овог држати. То је мерило овога живота.
А ако је циљ овог живота да нешто зарадим, да то зарађено умножим, мисли се на материјално, на људску фалу: „Ја теби Сердаре, ти мени Војводо.“ Е онда је то тако…
Али ако се само мало запитамо – Kо то нама говори да „љубимо непријатеље своје?“ Ако опонашамо Бога небескога који обасјава сваку душу на овом свету, па да и ми тако обасјавамо сваку душу, без обзира како се неко према нама понаша.
Јер циљ овога и није у томе да нас људи хвале, него да преносимо силу вечнога живота.
Она се преноси вером у оног који је једини васкрсао из мртвих, онога који једини има живот и тражи од нас да у њега верујемо, и тражи од нас да се њиме причешћујемо….
Али скоро да ништа нисмо направили ако се после тога причешћа се и даље понашамо као да се нисмо причестили, него и даље: „Ти мени 5 евра, ја теби 5 евра…“; „Ја теби вазда честитам рођендан, ти мени никад,“ „Ту ти је моја ограда, немој случајно преко ње.“ „Ја се теби увек јавим, ти мени никад…“
После причешћа би требало да се понашамо као да смо и ми васкрсли са Исусом. Па како? Лепо, љуби оног који тебе не љуби, ко теби да једну хаљину, ти њему дај две, ко те потера да са њим идеш километар, ти иди два…То јесте лудо скроз! Нити могу да идем два километара, а како да му дам две хаљине кад имам ову једну.. Али све што имам дао ми је Бог и што каже она народна пословица, имаћеш на крају онолико колико си дао, а не онолико колико си негде скупио….
Обично те паре – све пропадне. А када дајеш – врати ти се.
Ја сам тако прируствовао једној сахрани где укућани нису имали лепо мишљење о покојнику, а онда су дошли неки људи који су говорили: „Да њега није било ми бисмо помрли од глади.“ Значи тај човек је радио све оно што га нико од нас не би саветовао. Сви бисмо му говорили нахрани ту децу, чувај жену, а не дај комшији…. Али ето, кад је он умро, његовој породици је било добро, јер он није правио калкулације током свог живота, него је радио онако од срца и како бог заповеда – све му се вратило, али на његовим најмилијим.
Значи јесте лудо скроз ово и јесте несхватљиво – али нека нас у овој науци, ако без овога не урадимо – ништа нисмо зарадили.“
ФОТО: фејсбук
