Приче с фејсбука: Свештеник као четнички војвода…

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

Да није било овог човека са слике српско страдање на територији Независне Државе Хрватске било би далеко, далеко, далеко, далеко веће…

Ова фотографија настала је крајем тридесетих година двадесетог века, након што је Момчило Ђујић завршио Српску православну Богословију у Сремским Карловцима као један од најбољих ученика 1931. године и након што је рукоположен за свештеника 1933. године у својој првој парохији, у селу Стрмица, недалеко од Ковачића код Книна.

На слици видите и попадију, супругу будућег војводе Момчила, Зорку, рођену Добријевић Јунџић, кћерку угледног трговца из Босанског Грахова.

Момчило Ђујић и његова супруга Зорка венчали су се у цркви Светог Јована Крститеља у Книну, где је Момчило крштен као дете.

На слици видимо и војводину децу, Синишу рођеног 1934. године, и близанце – сина Радомира и ћерку Радојку.

Каснији вртлог Другог светског рата и геноцид над српским народом од овог парохијског свештеника праве четничког војводу који због заштите свог народа и својих парохијана, оставља мантију и епитрахиљ за сва времена, узима пушку и штити свој народ од сигурне смрти по хрватским логорима или јамама намењеним за православне Србе.

Тактика Драже Михаиловића била је, да се преко босанских четника и Динарске четничке дивизије заузме контрола што већег терена, како би се на тај начин спречило одвођење Срба у логор смрти Јасеновац и након тога покушао сам пробој ка логору.

И заиста, остаће упамћено за сва времена да тамо где је ратовао и организовао војску војвода Момчило Ђујић тамо је српски народ опстао и избегао хрватске покоље, јаме, логоре за децу, мучења и клања.

“Скинуо сам мантију, узео митраљез, јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу кољу усташки кољачи”.

Извор: Дух старих Срба

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Kрвави Корански мост

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 39 Пише: Жељко КРЕСОЈЕВИЋ/Стојан ЈАНКОВИЋ 21. септембар 1991, Мала Госпојина „Одмах на почетку желим да кажем постављањем овог поста није ми била намјера узнемиравати духове прошлих времена, него само помен на људе који погубише главе самим почетком несрећног рата, за све нас са тих простора. Данас кад се са некакве дистанце…

  • Србофобија – основ хрватског идентитета

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 74 Србофобија је основ хрватског идентитета. То видимо сваки пут кад се Хрватска показује у свом правом свјетлу: од дочека фудбалера послије Мондијала 2018, преко неоусташког оргијања у Книну поводом „Олује“ све до забране фестивала ојкања у Петрињи. Чињеница је да је ова мржња често плод конвертитског синдрома: огроман број данашњих…

  • Прва партизанска болница

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 55 Пише: српскопитање Крајем септембра 1941. године, након конференције делегата НОП Баније и Кордуна одржане у селу Џодани, на Петровој гори је почела изградња прве партизанске болнице. Изградњу болнице је водио Јаков Крањчевић Брада у предјелу шуме Врлетне Стране. Прва два рањена партизана су примљена 04. октобара 1941. године и тада…

  • Терор у Госпићу над Србима

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 40 Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ У љето и јесен 1991. године на кафанама, ресторанима и продавницама у Госпићу, стајале су табле са натписима – „Забрањено за Србе и псе“. У дворишта кућа госпићких Срба под окриљем ноћи убациване су бомбе, Срби одвођени на информативне разговоре са којих се ријетко ко враћао. На…

  • Четири деценије „Милутина“

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 65 Извор: Нови Стандард Ове године навршавају се четири деценије како се појавио највећи културни земљотрес у другој Југославији, роман Данка Поповића „Књига о Милутину”. Овај роман је вероватно највише уметнички и политички оспоравана књига током свих ових година Последњи текст објављен на овим странама донео је у наш јавни простор…

  • Потурчавање Срба у Босни

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 39 Пише: Владимир П. Стевановић Према наводима Бошка Петровића из Теслића, шири простор око града Теслића за вријеме турске владавине називао се Табор Поље. Једна лијепо изграђена зграда, тврди се да је била мехтеб, а налазила се на раскрсници данашње Карађорђеве и улице Првог Крајишког Корпуса. У тој згради је обављана…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *