Протести у Србији брину јавност у Русији
Пише: Игор ДАМЈАНОВИЋ/Политика
Још од агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године руски званичници и јавност нису посветили толико пажње Србији и Србима као у току последњих годину дана, од трагедије у Новом Саду и протеста који су потом уследили. Званичници и водећи медији готово су недвосмислени у ставу да је у Србији на сцени покушај обојене револуције, док се нешто другачији ставови могу чути од неких маргиналних аналитичара и мање утицајних медија.
Ситуацију у Србији коментарисали су готово сви у Москви, почевши од представника Министарства спољних послова, преко званичног саопштења Спољне обавештајне службе СВР, па све до председника Владимира Путина, који је на питање др Александра Раковића на сусрету Валдајског клуба одговорио следеће: „Слажем се са председником Србије Александром Вучићем, а обавештајне службе то потврђују – неки западни центри покушавају да организују такву обојену револуцију. У овом случају, у Србији.”
Током претходне године готово да нисам срео Руса – од званичника на пријемима, преко обичних људи на улици, па све до војника на фронту – који ме није питао шта се то у Србији дешава. Са некима сам, попут Марије Бутине, депутата Државне думе и, како многи кажу, најперспективније жене политичара у Русији, урадио и интервјуе за „Политику”. Она је тада изјавила да је протести у Србији подсећају на „покушај рушења власти у Русији од стране Запада” и посебно додала: „Западне силе злоупотребљавају људску трагедију да се умешају и на њој покушавају да изазову крвопролиће.”
Територија јесте најважнији, али не и једини појавни облик суверенитета једне земље. Без обзира на бројне популистичке, на први поглед патриотске пароле које смо чули на протестима током претходних годину дана, више организација и појединаца који су се наметали као лидери протеста у негативном контексту говорило је о инвестицијама из НР Кине. Индикативно је да од истих нисмо чули ништа лоше о инвестицијама и компанијама са Запада, које су посебно у односу према домаћим радницима биле знатно више спорне од односа послодаваца из НР Кине. Последњих година инвестиције из ове далеке, у сваком погледу Србији пријатељске земље, достигле су инвестиције из свих земаља ЕУ заједно.
Протеривање кинеских инвеститора, које лидери протеста отворено заговарају, није једини за Србију штетан процес који желе да реализују одређени спољни центри моћи. Из САД више од годину намеће се иницијатива да се из развоја телекомуникационе инфраструктуре и мобилне мреже потпуно избаци кинески „Хуавеј”. Одбацивање кинеских инвестиција и прихватање потпуне технолошке зависности од Запада није ништа друго до озбиљно ограничавање нашег националног суверенитета.
Поређење протеста у Србији са превратом на Мајдану 2014. често се чуло током претходних годину дана у руској јавности. Такву паралелу повукао је и Путин на Валдају. Истакао је да су „млади људи који у Србији протестују патриоте” и додао: „Они који гурају младе на улице желе да српски народ и даље страда, иако јавно о томе не говоре. До чега је довела обојена револуција у Украјини сви добро знају. Обојена револуција је, говорећи директно, незаконито, неуставно преузимање власти.”
О Мајданском преврату, његовом поводу, узроку и последицама читали смо и слушали много током претходне деценије. Ипак, мало смо имали прилике да чујемо то из угла обичног човека којем је Мајдан непосредно променио живот из корена. Једна од таквих је колегиница Светлана Пикте, данас новинар руске телевизије Ја 1. Првог дана августа 2017. године у њен стан у Кијеву упала је група хулигана, која је упутила језиве претње њој, трудници у 6. месецу, и њеној породици, супругу и троје деце. Повод за овај упад групе насилника били су ставови које је писала у родитељском чету школе коју су њена деца похађала, а који су се косили са ставовима званичне постмајданске политике.
-После упада хулигана у стан, плакати са мојим портретом у којем су ме брутално вређали излепљени су по целом крају. Због провоцирања, таргетирања, шиканирања на сваком кораку, своје близанце родила сам пре времена и после неколико месеци моја породица била је принуђена да напусти своју домовину и вољени Кијев, град у којем су рођена сва моја деца – наводи Пикта.
Она се присећа да је све наизглед безазлено почело.
-Први шатори су постављени крајем новембра 2013. на Мајдану независности. Потом је инсталирана бина са скупом опремом и почињу бескрајне демонстрације. Прву поставу на демонстрацијама чинили су НВО активисти, који нису били повезани са политичким активностима – еколози, активисти за права животиња, заговорници права самохраних жена, присталице песника и уметника, протестантске секте, фондације савремене уметности… – каже Пикта.
Придруживање протестима младих она види као другу фазу протеста.
-Пажљиво су их циљаним паролама привлачили на Мајдан, да су тамо најбољи људи Украјине, који имају две, три дипломе, а немају посао. Онда су са државних универзитета почели да показују забринутост због недостатка демократије у земљи и почели су да гурају студенте на протесте. У почетку се маса осмехивала и поклањала цвеће снагама безбедности. Онда су се у јануару 2014. године омладини и интелигенцији изненада придружиле борбене јединице добро истренираних и координисаних хулигана, сличних онима који ће упасти у мој стан. Епилог знате, наша Украјина је заувек потонула у понор – констатује Пикта.
Она је 2022. године, када се код нас одржао референдум о уставним променама, посетила Србију. И данас прати шта се код нас дешава.
-Немогуће је равнодушно гледати шта се дешава у Србији. Наша телевизија је у мају посетила Београд и снимили смо сјајан интервју са вашим министром културе Николом Селаковићем за потребе документарног филма о Храму Светог Саве. Нажалост, касније се ситуација у вашој земљи радикализовала, демонстрације су из мирних су прерасле у насилне. То ме искрено забринуло и подсетило на оно што се дешавало код нас у Кијеву. Не желим браћи у Србији да намећем своје мишљење, али вас молим да добро размислите да ли се они које финансирају Рокфелер фонд, НЕД, Чарлс Стјуарт Мот, УСАИД и Сорос боре за добробит српског друштва или империјалне циљеве њихових спонзора – поручује Пикта.
ФОТО: ЕПА/Иља ПИТАЛЕВ
