Само је Милица преживјела масакр у Боровом селу

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Да се не заборави! Годишњица  масакра у Боровом насељу: У 2 куће побијено 15 Срба, само је Милица преживела пуком срећом.

Милица Трајковић, Српкиња из Вуковара, једина је успела да преживи масакр хрватских милитаната који је почео у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. у Улици Николе Демоње у Боровом насељу (градској четврти у Вуковару), у породичним кућама под бројевима 72 и 74. Тада је од 16 цивила који су се крили, ликвидирано њих 15, од чега четворо деце. „Ноћи дугих ножева“ симболичан је назив за серију убистава српских цивила које су извршили припадници хрватске паравојске на подручју Вуковара, непосreднo пред улазак припадника ЈНА у град у периоду од 15. до 18. новембра 1991. Због пораза на бојном пољу и све већих војних губитака, хрватски паравojници и Зенге по наређењу највиших инстанци кренули су у „обрачун“ са српском нејачи. Ишли су од куће до куће и убијали све што су затекли. Милица Трајковић, иако рањена, једина је успела да преживи масакр који су у ноћи са 15. на 16. новембар 1991. године хрватски злочинци, припадници Збора народне гарде, војници Милета Дедаковића Јастреба, Марка Филковића и других хрватских команданата, поклоници идеологије Анте Павелића и Фрање Туђмана, ишли један по један до куће број 74.

Развалили би капију и почели да вичу и вређају.У скровишту у подруму те куће било је 10 сродника из породица Павловић, Трајковић, Тошковић и Траваш, као и још шесторо Срба у кући поред, породица Чечавац и комшије. Данима су боравили у подруму знајући да нису безбедни. Пошто су из подрума изашли, почели су да убијају појединачно. Савку Павић (62) су убили јер није могла брже да иде. Ранили су Милицу која је остала скривена испод џака. У дворишту су побијени: Радослав Павић (25), син Савке; Велимир Трајковић, супруг Милице; Нада Павловић (41); Зорица Павловић (15), Надина ћерка; Жељко Цветковић (17), Надин син из првог брака; Милојка Павловић (67), Надина мајка; Тошо Тошковић (41), Надин невенчани супруг и Милан Траваш (47), комшија. Жељко је убијен ударцима секиром у главу, а Зорици је глава разбијена тупом страном секире а претходно су јој уста напунили стаклом. У кући број 72, у близини, такође су побијени сви становници – Мирослав Чечевац (25), његова супруга Слађана (20), њихов син Горан (годину и по дана), Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен син Бранимир (11). Деци је пуцано у главу из близине. Милица је током три дана и две ноћи, иако рањена, остала скривена у подруму уз огромну тугу гледајући мртва тела и плачући тихо, молећи Бога. Када су припадници ЈНА ушли у Борово насеље, затекли су страшне призоре побијених српских цивила, укључујући и децу. На зидовима су били графити и усташка обележја које су злочинци оставили пре одласка. Када су помислили да нико није преживео, једини живи био је тихи глас Милице из подрума. Њој је пружена помоћ и изведена је из подрума.

Ово је трагична прича о масакру у Боровом насељу у Вуковару, где је једна храбра жена, пуком срећом, остала жива усред великог злочина над српским цивилима.

Извор: Корени

ФОТО: фејсбук