Срби неће дозволити повратак заставе РБиХ под којом су брутално убијани

Пише: Бојан СЛАДОЈЕВИЋ/Независне новине

Под заставом РБиХ са шест љиљана су деведесетих година прошлог вијека почињена брутална убиства Срба и њено враћање у употребу је недопустиво, поручено је из Републике Српске.

Шта треба да знате?

Имамовић сматра да је жалосно то што се догодило са заставом љиљана.

Граорац рекла да је захтјев парадоксалан и да га је сувишно и коментарисати.

Којић рекао да се не смије дозволити да иницијатива дође на дневни ред.

Иначе, ту идеју изнио је историчар Енвер Имамовић, који је навео да је „жалосно то што се догодило са заставом љиљана јер је била у срцима оних који воле БиХ“.

-Сада имамо заставу која је успостављена од друга два народа, што је неправда према онима који воле ову земљу. И ову тренутну заставу поштујемо јер је наша све док не вратимо ону са љиљанима – рекао је Имамовић за Хаyат.

Гурање прста у око

Исидора Граорац, предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, каже да је захтјев за враћање љиљана на заставу БиХ толико парадоксалан да га је сувишно и коментарисати. Додаје да те заставе све породице које су страдале у протеклом рату подсјећају на ратна дешавања.

-И данас кад видимо те ратне заставе, које истичу представници бошњачког навода, то сасвим сигурно ствара нелагоду и врло негативан осјећај код свих Срба, а не само код оних који су у рату изгубили некога. И замислите да се један такав захтјев разматра, а да не говорим да се такво нешто прихвати и врати на заставу БиХ. Просто се питам да ли овдје има икакве друге намјере осим гурања прста у око свима нама. На крају крајева, ово је још један од знакова да је заједничка будућност народа у БиХ скоро па немогућа – рекла је Граорац за „Независне новине“.

Каква је била улога СДА

Историчарка Милена Михаљевић, виши стручни сарадник за меморијализацију, културу и политику памћења Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, каже да захтјев за враћање заставе са љиљанима као државног симбола у БиХ, те изјаве Енвера Имамовића које се односе на то питање, неодољиво подсјећају на дешавања са почетка деведесетих година прошлог вијека.

-Заправо, исти археолог и историчар Имамовић је фебруара 1991. године у дневном листу ‘Ослобођење’ кроз фељтон, који је, како сам наводи, смишљено датумски темпирао, актуелизовао тематику средњовјековних грбова на којима се налазио симбол љиљана – каже Михаљевићева за „Независне новине“.

То је, додаје она, довело до тога да неколико дана касније Странка демократске акције у скупштинским клупама покрене иницијативу за замјену дотадашњих социјалистичких обиљежја СРБиХ, а након скупштинске расправе одлучено је да се задужи стручна подгрупа, састављена од стручњака из различитих области како би израдили приједлог обиљежја, које је касније требало да усвоји Скупштина.

„Темељи измишљене традиције“

-Интересантно је да је на челу те подгрупе управо био Имамовић, који је на темељима измишљене традиције инсистирао да се за основу узме грб краља Твртка И Котроманића. Ваља споменути да су приликом израде обиљежја са тог грба, како сами наводе, уклонили сувишну хералдичку декорацију, која се огледала у лози од крстова који су украшавали косу греду. Иако је стручна подгрупа завршила идејна рјешења за заставу и грб, она никада нису верификована од стране Скупштине због избијања рата“ – каже Михаљевићева.

Чак ни то, додаје она, није спријечило Имамовића.

-Није га спријечило, већ му је дало вјетар у леђа, да одмах по одржавању нелегалног референдума од 29. фебруара и 1. марта 1992. године, иста та идејна рјешења са ситним измјенама у боји и облику, понуди за обиљежја тзв. Републике БиХ, али и тзв. АРБиХ. Тиме су муслимански, односно бошњачки политичари и интелектуалци покушали служећи се методама симболичке стратегије, преко љиљана и обиљежја на којима се налазио, да наведу сопствено становништво да историју средњовјековне Босне доживе као националну – рекла је Михаљевићева.

Елементи рата

Према њеним ријечима, овакав развој догађаја, „иако можда не у очекиваном правцу, ипак је довео до одређене врсте уједињења око љиљана, али је истовремено његово значење битно удаљило од изворног, испунивши га елементима рата и негативног осјећања према другима“.

-Самим тим, колико год га истицали у виду колективног симбола, те упућивали захтјеве којима смо данас свједоци, застава са љиљаном ће за њих са собом увијек носити симболички капитал везан за тзв. АРБиХ и ратни период од 1992. до 1995. године, а не као нешто што указује на њихову везу са далеком прошлошћу на овим просторима. Са друге стране, љиљан као оличење Пресвете Богородице, чистоте, чедности, као стари симбол хришћанске традиције, те обиљежје династија Немањића и нарочито Котроманића, треба да остане саставни дио српског културно-историјског насљеђа, без обзира на било какве захтјеве или изјаве засноване на кривотворењу историјских чињеница са којима се данас сусрећемо – каже Михаљевићева за „Независне новине“.

Иницијативу треба одбити

Милорад Којић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, рекао је да, ако би ова иницијатива дошла на дневни ред у парламент БиХ, сви Срби у оба дома треба да је одбију. Штавише, додаје он, не смије се дозволити да она прође ни сједницу Колегијума и дође на дневни ред.

-Знамо да су управо под том заставом Срби брутално убијани у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, те да су такве заставе користили и муџахедини који су одсијецали српске главе. Довољно је да се присјетимо Озрена и Возуће. Повратак такве заставе би пробудио трауму код породица жртава и дефинитивно такву иницијативу српски представници морају једногласно одбити. Не смије се наћи ни на дневном реду – рекао је Којић у изјави за „Независне новине“.

ФОТО: фејсбук