Срби сведени на хедонизам и сексизам
Пише: Вељко РАЧИЋ
У овој јануарској вечери кад је Србија постала шампион Европе у ватерполу, што је на неки начин постало потпуно уобичајено и нормално, ништа ново што би рекли и без еуфорије, размишљам нешто и атипично је за ову прилику – колико је наш народ заправо постао груб и безосјећајан, без сумње, до крајњих граница неукуса извјештачен, да не кажем дезоријентисан, демонизован и проклет, најбоље показују овакве ситуације као ова у вези даме из Берана и свега што се са њом догодило и што је у коначном као такво продрло у јавну сферу и дискурс.
Она је урадила шта је урадила, да се разумијемо, то не може нико да оправда.
Међутим, мени је занимљив тај социопсихолошки моменат, наиме наш народ само тражи – интригу, крв, прљави веш, ко је коме отео жену (и вршио полне радње) или мужа свеједно – да тиме задовољи оне најниже пориве своје плотске природе.
Све му се свело на хедонизам и сексизам, на задовољење анималних потреба, као да му тај најнижи животињски инстинкт управља цијелим хабитусом и исконском природом, што би рекли наши стари, признаје само – у се, на се и пода се.
Није ли то субјективно поражавајуће за једног човјека, није ли његова есенција нешто друго и више..
Као да сви немамо мајке, кћерке, сестре, жене?
Моја баба Рада је говорила у своје вријеме – сине, свако ко има шћер свему се може надати и најбоље му је да ћути, да не осуђује, јер може то исто да га – нађе!
А нема Црногорца, заиста, да није некад неђе нешто погријешио и да се немамо за шта кајати, било то за орах или за товар или за било шта друго, но разумије се, свако носи своје и у туђи образ се не треба мијешати.
У конкретном случају када је ријеч о овој дами, тачно знам да би моја баба у овом часу савјетовала – нека ђецо, она је урадила шта је урадила, не разносите јој гријеха, њој је најтеже!
Јер имамо мајке, сестре, кћерке, жене и ова дама је то некоме.
И успут, нијесмо неки људи.
ФОТО: фејсбук
