Срећан Дана ослобођења свима онима који су растурили Југославију!

Пише: српскопитање

Честитамо Хрватима, Словенцима, Северним Македонцима и Бошњацима-муслиманима дан ослобођења!

Ми Срби смо их ослободили од њихових вековних окупатора Аустријанаца, Мађара и Турака.

На данашњи дан 1918. године сви они су званично добили слободу, а слободу им је донела српска шајкача и опанак и прекаљени ратник, српски геџа.

Пре Србина-геџе, слободу нисте имали и робовали сте Турцима, Мађарима и Аустријанцима.

И запамтите, само тамо докле је стигао српски опанак и српска шајкача, само ту данас имате своје измишљене или историјски потврђене народе и само дотле имате своје државе.

Нећете наћи, на пример, Словенце данас у Аустрији или Хрвате у Мађарској или тзв. Северне Македонце у Грчкој или Бугарској.

Сви они и Словенци и Хрвати и Северни Македонци постоје и опстају само тамо докле је српска шајкача и српски опанак стигао!

И још запамтите, нико од вас данас не би имао слободу или државу да вам није било Србина-геџе који вам је ту слободу донео.

Данас бисте били Аустријанци који славе Себастијана К. или Мађари који гласају за Орбана или Турци који прослављају Ердогана, да вам није било Србина-геџе са својом шајкачом и опанцима да вам донесе слободу!

Србин-геџа вам је укинуо феудализам у ком сте вековима живели као бечки коњушари и турска раја.

Феудализам је опстао на територији БиХ све до 1918. године, када вам га је Србин-геџа укинуо.

Србин-геџа вам је направио прве водоводе, путеве, школе, гимназије, универзитете попут Универзитета у Љубљани који је до 1945. године носио име „Универзитет Краља Александра I“.

Србин-геџа вам је донео демократију и могућност да слободно гласате на изборима као у Краљевини Србији.

Србин-геџа вам је први пут отворио школе и болнице.

Рецимо 1918. године број основних школа је одмах повећан са 5.610 на 8.357, а број ученика са 650.000 на 1.393.422 итд.

И ви Срби упамтите, уједињење јужних Словена је био вековни сан разних јужних Словена (мање Срба).

Србима су ту идеју донели Обреновићи тј. кнез Михаило који је предано радио на уједињењу и стварању Југославије са све Бугарском у њој.

Сви Срби су ушли у Први светски рат борећи се за идеју уједињења јер су сматрали да само са великом државом, која настане на пепeлу Аустроугарске, могу да се супротставе тежњама великих сила да нас угњетавају, покоре и униште.

Краљевина Србија је још Нишком декларацијом, која је једногласно демократски усвојена од стране свих странака у Скупштини 7. децембра 1914. године, поставила као свој ратни циљ уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну заједничку државу након краја рата.

Противнике идеји уједињења и ратном циљу српске војске нећете пронаћи.

Војвода Живојин Мишић није написао писмо о Хрватима. То је доказани фалсификат! Војвода Мишић је био за уједињење поставши први Начелник штаба Врховне команде Војске Краљевине СХС све до своје смрти.

Сви су били за уједињење, патријарх, војска, академска заједница, сви!

Једини забележени изразити гласови против уједињења били су Јаша Томић, вођа српског народа у Аустроугарскоj, бивши српски премијер, аустрофил Др. Владан Ђорђевић, чувени професор Правног факултета у Београду Живојин Перић и секретар карловачке митрополије Димитрије Руварац.

Србији никада није званично био понуђен тзв. Лондонски уговор из 1915. године.

Једино је царска Русија била за то да се након рата направи велика Србија (и да се српски престолонаследник Александар ожени руском принцезом Татјаном Романовом) али је та идеја нестала нестанком царске Русије у крвавој комунистичкој револуцији изведеној у сред рата 17. октобра 1917. године и убиством царске породице.

На мировној конференцији у Версају након завршетка ратних сукоба, Србија је дошла са идејом да се најпре ограничи простор велике Србије, који би обухватао све историјске и етнички српске крајеве и да се тек онда уђе у уједињену државу.

Та идеја је изричито одбијена од стране Велике Британије, Француске и САД и без царске Русије није било шансе да прође.

Оно што је Србији понуђено било је или уједињење под српском капом, српском династијом и српском владајућом структуром у Београду или обнова Аустроугарске са уједињеним словенским елементом са седиштем у Загребу (поред мађарског у Будимпешти и немачког у Бечу).

Србија, после рата и огромне жртве, није могла да допусти поновно стварање Аустроугарске и државне границе на Бранковом мосту, мосту на Ади и Сави и Дунаву.

Такво уједињење, које је проглашено на данашњи дан, је просто била неминовност и неизбежна чињеница!

Извор: фејсбук страница Историја Срба

ФОТО: фејсбук