Умањивање жртава Јасеновца и Јадовна је наставак геноцида

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Гост најновије емисије „Рубикон“ био је др. Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. – Jadovno 1941. који је говорио о култури сјећања, систематском затирању трагова злочина над Србима у НДХ и опасним трендовима ревизионизма.

Господин Басташић посветио је посљедњих 15 година истраживању и документовању страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Његова лична мотивација потиче из породичне трагедије – оба дједа и стриц убијени су у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, док је његов отац као дванаестогодишњак преживио Јасеновац.

ЈАДОВНО – ПРЕТЕЧА ЈАСЕНОВЦА

Басташић је у разговору истакао да је Јадовно било први ликвидациони центар НДХ, који је функционисао од априла до августа 1941. године, прије него што је Јасеновац почео са пуним радом. Према истраживањима др Ђуре Затезала, у овом комплексу убијено је не мање од 40.000 људи, од чега 38.000 Срба.

-Јасеновац није био у плану од почетка, он је настао тек након што су Италијани, згрожени монструозношћу злочина и побуном српског народа, затворили комплекс Јадовно – објаснио је Басташић, упозоривши да се данас често заборавља ширина геноцида који није био везан само за Јасеновац, већ за цијелу територију НДХ, укључујући стратишта попут Гаравица, Старог Брода и бројних крашких јама.

БРИСАЊЕ ТРАГОВА И „САНИТАРНА“ РЕВИЗИЈА

Један од најшокантнијих дијелова свједочења односи се на данашњи однос Хрватске према српским стратиштима. Басташић наводи да се под плаштом екологије и пројекта „Чисто подземље“ чисте крашке јаме у којима су бацане жртве.

-Спелеолози се спуштају у јаме, чисте смеће, али и кости жртава третирају као отпад који се уклања, чиме се трајно уништавају докази – упозорио је он. Такође, указао је на праксу преоравања српских гробаља и уклањања споменика у Хрватској под административним изговорима.

ИНСТИТУЦИОНАЛНА НЕБРИГА И ТЕРМИНОЛОШКИ РАТ

Басташић је изразио огорчење односом званичних институција Србије и Републике Српске према овом питању. Посебно је критиковао Музеј жртава геноцида у Београду и поједине историчаре који, како тврди, учествују у умањивању броја жртава (сводећи Јадовно на 16.000, а Јасеновац на око 100.000 страдалих) ради помирења са хрватским колегама.

-Ми немамо чак ни адекватан назив за тај злочин. Јевреји имају Холокауст, Роми Порајмос, а ми још увијек лутамо. Наше удружење предлаже термин Покољ, јер он најбоље одсликава начин на који је наш народ убијан – не индустријски као у Аушвицу, већ ручно, каме, маљем и бацањем у јаме – истакао је Басташић.

ЗАБОРАВЉЕНА ГРОБНИЦА У ЗЕМУНУ

Гост је открио и мало познат податак о масовној гробници на Јеврејском гробљу у Земуну, гдје лежи 6.500 жртава из логора Сајмиште, већином Срба са Козаре и Баније.

-То је једна од највећих појединачних масовних гробница, а готово је непозната јавности. Тек посљедњих година, захваљујући нашем удружењу, тамо се држе помени – рекао је он.

Закључујући разговор, Басташић је поручио да је институционализација сјећања једини начин да се спријечи понављање историје, те да је опстанак српског народа након таквог погрома доказ његове виталности и снаге, а не само разлог за кукњаву.