У понедјељак 11.10.1976. нешто иза 13 сати испред СУП-а у Смедереву је довезена наводно олупина Силваниног аутомобила. Знатижељни пролазници су застајалии и посматрали олупину, ништа им није било чудно. Нико није знао да је то подметнута олупина Гранаде. То није било Силванино ауто.
Још увијек се тражила власничка књижица. Основни проблем цијеле заврзламе је био тај што је власничка књижица гласила на Бранка Пешића тадашњег градоначелника Београда. Силвана је аутомобил регистровала на себе, али није стигла да промијени власничку књижицу. Бранко Пешић ни по коју цијену није желио да власничка књижица буде пронађена, јер би се открило да он овај аутомобил није набавио легалним путем, него злоупотребом службеног положаја и своје политичке позиције.
Форд Гранада-Перана-Гиа је била једна серија намјенски направљених возила за сараднике Иди Амина поводом његовог самопроглашења за доживотног предсједника Уганде 1975.год. Контигент возила је увезен преко Југославије и њене позиције у покрету Несврстаних, те је Интеркомерц урадио сву пратећу процедуру. Пешић је искористио своју моћ и углед и на кваран начин домогао се једног примјерка. Убрзо је морао да га се ријеши, те га је продао Силвани за 28 милиона динара (садашњих око 30 000 еура). За тај новац Силвана је могла купити 3 нова Мерцедеса. Пешић је знао шта му слиједи ако се аутомобила не ријеши. Такође, знао је шта је испод хаубе, али Силвана није знала.
Довезена олупина није вјештачена, јер су истражитељи видјели да то није оригинално ауто из саобрачајне несреће, него подметнуто и они нису пристали да ураде експертизу. Случај је тако формално завршен и стављен ад ацта.
Оригинална олупина је довезена испред аутосервиса на магистралном путу недалеко од мјеста трагедије, и ту је била остављена наредних неколико година.
Власничка књижица ипак није пронађена…
