Крај америчког кишобрана – Њемачка на раскршћу историје

Берлин тражи ново место у променљивом светском поретку

Пише: Владимир ВУКОВИЋ/Политика

Европа улази у фазу дубоког преиспитивања сопствене позиције у свету, а Немачка се, као њен економски и политички стуб, налази у самом средишту тог процеса. Оцена да је ера такозваног Pax Americana за Европу окончана није тек реторичка формула, већ сигнал да се распада модел безбедности, економије и политичког ослонца на којем је немачка држава деценијама градила своју стабилност и просперитет.

После Хладног рата, Немачка је била један од главних добитника трансатлантског поретка. Војна заштита Сједињених Држава, отворена тржишта и јасно дефинисана правила игре омогућили су Берлину да се фокусира на индустријски развој, извоз и социјалну државу, уз минималну цену у сфери безбедности. Тај модел је сада доведен у питање. Сједињене Државе све отвореније стављају сопствене интересе испред европских, показујући мању спремност да безусловно гарантују безбедност Старог континента.

У том контексту, немачко политичко руководство суочава се са непријатном реалношћу: Европа више не може рачунати на аутоматску америчку подршку, нити на то да ће Вашингтон своје глобалне приоритете подредити европским потребама. Померање фокуса САД ка Азијско-пацифичком региону и унутрашњи политички процеси у Америци само убрзавају тај тренд. За Немачку то значи потребу за темељном ревизијом спољне, безбедносне и економске политике.

Један од најосетљивијих аспеката тог преиспитивања јесте однос према НАТО-у. Иако Берлин формално инсистира на очувању савеза, све је јасније да НАТО у свом досадашњем облику више не нуди исте гаранције као раније. Немачка је, хтела то или не, гурнута у позицију да преузме већу одговорност за сопствену одбрану и за безбедност Европе у целини. То повлачи за собом повећање војних издатака, обнову Бундесвера и могуће промене у систему војне службе, што представља озбиљан политички и друштвени изазов.

Паралелно с тим, унутар Немачке се отвара и питање економске стратегије. Дугогодишњи нагласак на еколошким политикама и регулативама, који је често долазио на уштрб индустријске конкурентности, сада се све више доводи у везу са слабљењем немачке привреде. У условима глобалне конкуренције и геополитичке нестабилности, Берлин настоји да заштити своје индустријско језгро, јер без снажне економске основе нема ни политичке ни војне аутономије.

Украјински сукоб додатно компликује ову слику. Он је постао тачка око које се разилазе интереси Европе и Сједињених Држава, али и унутар саме Европске уније. Док део европских престоница инсистира на оштром курсу према Русији, све је више знакова замора и сумње у одрживост такве политике. За Немачку, која је дуго била економски снажно повезана са Русијом, овај сукоб има и конкретну цену – од енергетске кризе до слабљења индустрије.

У ширем смислу, немачки заокрет указује на почетак процеса европске еманципације од Сједињених Држава. Међутим, то је процес испуњен противречностима. Европска унија није јединствен политички субјект, а без јасне унутрашње кохезије тешко може деловати као самосталан геополитички актер. Питање је да ли ће остале чланице бити спремне да прате Немачку у овом правцу или ће се продубити унутрашње поделе.

Суочена са „тектонским помацима“ у глобалном поретку, Немачка више нема луксуз одлагања одлука и затварања у унутрашње дебате. Историјски тренутак у ком се налази захтева јасне изборе: између удобности старог поретка и неизвесности нове улоге. Од тога како ће Берлин одговорити на овај изазов у великој мери зависи не само будућност Немачке, већ и правац у којем ће се кретати Европа у новом свету након Pax Americanе.

ФОТО: Политика