Од крвавих протеста у Чикагу до глобалног симбола радничких права
Пише: Весна КЕРКЕЗ/СРНА
Међународни празник рада обиљежава се у знак сјећања на радничке протесте у Чикагу и борбу за осмочасовно радно вријеме. Доносимо преглед историје и значаја Првог маја.
Међународни празник рада, Први мај, обиљежава се широм свијета као симбол борбе за радничка права и достојанствене услове рада, у знак сјећања на догађаје из Чикага прије готово 140 година.
Све је почело почетком маја 1886. године, када су радници у том америчком граду ступили у штрајк захтијевајући увођење осмочасовног радног времена. Протести су кулминирали 3. маја, када је дошло до сукоба између штрајкача и штрајкбрехера, у који се умијешала полиција. Том приликом убијена су четири радника.
Дан касније, на тргу Хејмаркет организоване су демонстрације које су завршиле трагедијом. Непозната особа бацила је бомбу на полицију, усљед чега је погинуло седам полицајаца, док је десетине њих рањено. Након тога, власти су ухапсиле осам анархиста који су оптужени и осуђени на смрт, иако њихова директна кривица никада није недвосмислено доказана.
У знак сјећања на ове догађаје, на конгресу Друге интернационале 1889. године донесена је одлука да се 1. мај обиљежава као дан радничке борбе. Већ наредне године широм Европе и Сједињених Америчких Држава организовани су масовни протести и демонстрације, током којих су радници поново захтијевали краће радно вријеме и боље услове рада.
У многим земљама протести су праћени тензијама и интервенцијама полиције, али су упркос притисцима власти раднички покрети наставили да јачају. До краја 19. и почетком 20. вијека Први мај је постао глобални симбол класне борбе и солидарности међу радницима.
На простору бивше Југославије, Први мај је званично проглашен државним празником 1945. године, када је уведена пракса нерадног дана и затварања радњи и институција.
Данас се широм свијета Први мај обиљежава кроз параде, протесте и окупљања посвећена радничким правима, али и као подсјетник на историјске борбе које су обликовале савремено тржиште рада.
На Балкану овај празник има и посебну друштвену димензију – традиционални првомајски уранак у природи, уз дружење и боравак на отвореном, остао је један од најпрепознатљивијих обичаја, док синдикати и даље користе овај датум како би указали на положај радника и актуелне изазове.
ФОТО: фејсбук
