Српска варош у Бањалуци 1875. године

Пише: Српскопитање

Иако се ради о илустрацији, а не фотографији, ова слика се сматра првом „фотографијом“ Бање Луке. Аутор скице је француски путописац и новинар Шарл Ирљар, а на основу његове скице гравуру за штампу израдио је Шпанац Данијел Вијерж. Објављена је у Ирљаровом капиталном путопису Босна и Херцеговина: путопис из времена устанка 1875-1876.

Ирљар је Српску варош описао као скуп ниских кућа са карактеристичним дрвеним доксатима и стрмим крововима прекривеним шиндром, чија су густа градња и уске улице чиниле језгро хришћанског дијела града. Он је био фасциниран народном ношњом. Биљежио је детаље о везу на кошуљама, тешким сукненим одијелима и капама које су носили становници Српске вароши. Његови записи истичу снажан национални идентитет и очување традиције упркос тешким временима устанка.

Често је помињао контраст између дивље љепоте ријеке Врбас и оријенталног мира тадашње бањалучке чаршије. За њега је Бања Лука била капија између Истока и Запада, мјесто гдје се преплићу двије потпуно различите културе.

Примјећивао је да се у граду говори „језик народа“, који је он у складу са тадашњим романтичарским погледима идентификовао као српски, чак и када је поредио говор људи у различитим дијеловима Босне.

Његово дјело се данас сматра једним од најважнијих свједочанстава о Бањалуци XIX вијека, јер комбинује умјетничку визију и репортерску прецизност.

Српска варош (или Српска четврт) у Бањој Луци налазила се на простору који данас чини ужи центар града, протежући се сјеверно од тадашње главне чаршије према пољима која су водила ка данашњем насељу Борик.

Прецизније, данашња  Српска улица је била централна оса и до данас је задржала своје име.

Вароши је припадао и Храм Христа Спаситеља – простор око данашњег храма и Градске управе (тадашње Јелић-поље) чинио је срце друштвеног живота ове четврти.

Варош се на сјеверозападу граничила са простором старог православног гробља.

За разлику од турског дијела града који је био сконцентрисан око тврђаве Кастел и Горњег Шехера, Српска варош се развијала на тадашњој периферији, на „пустом пољу“ које је турска администрација додијелила хришћанском становништву за насељавање.

Управо на овом потезу су крајем XIX вијека подигнуте прве српске школе и институције, чиме је Српска варош постала темељ модерног, европског језгра Бањe Луке.

Данас је то најурбанији дио града који обухвата улице око Господске улице, Народног позоришта Републике Српске и Банског двора.

Извор: фејсбук страница Бањалучке приче

ФОТО: фејсбук