Данас славимо своју писменост!

Пише: Српскопитање

За разлику од скоро свих осталих европских народа, ми Срби у својој историји скоро искључиво користимо српски језик и српско ћирилично писмо.

Имамо ми сачуваних докумената и на латинском (на ком је искључиво писано све на западу) и на грчком али све што је најважније, попут Номоканона Светог Саве, Душановог законика и сл. је писано на српском језику и ћирилици. Такви документи су у остатку Европе и Блиског истока писани на латинском или грчком.

Треба да знамо да сви Словени (а међу њима и ми Срби) дугујемо своју писменост на словенским језицима овој солунској браћи Светом Ћирилу и Светом Методију, који су створили прво словенско писмо Глагољицу и превели прве црквене књиге на старословенски језик.

Ко су били Свети Ћирило и Методије?

Свети Ћирило и Методије рођени су у Солуну, у другом највећем граду Ромејског царства, у чијој околини се у то време налазило доста словенског тј. српског живља, а претпоставља се и да им је мајка била српског порекла.

Њих двојица су били службеници ромејског цариградског двора.

Након боравка у Хазарији (данашња Русија), 862. године, ромејски цар Михаило III и Свети цариградски патријарх Фотије, шаљу солунску браћу Ћирила и Методија међу Словене, у Великоморавску Кнежевину, како би проповедали Хришћанство на словенском језику, јер су Словени у централној Европи били под страшним притиском римског папе и франачких свештеника из регенсбуршке и пасавске бискупије, који су покушавали да шире латински језик и германизују Словене.

Великоморавска Кнежевина је била терторијално пространа држава која је релативно кратко трајала од 833. године до 907. године.

Оно што је занимљиво, Великоморавска кнежевина се простирала од данашње Пољске и источне Немачке све до подручја данашње Србије, захвативши сво словенско становништво Панонске низије, до ушћа Саве у Дунав.

На том подручју је настала словенска писменост са првим писмом глагољицом. У житију Светог Методија имамо чак и помен да је он био арихиепископ код нас у Сремској Митровици.

Света браћа Ћирило и Методије саставили су прво словенско писмо глагољицу, преводећи најпре најважније црквене књиге. На тај начин су створили словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности за све словенске народе, па самим тим и нас Србе.

Срби су први од свих Словена примили Хришћанство и то се догодило пре мисије Светих Ћирила и Методија.

Вишеславова крстионица, Стројимиров печат, археолошка налазишта Билимишће, Дабравине, Мали Мошуњ, Рас, уз обиље писаних извора који помињу Србе Хришћане још у 7. веку итд. само показују да су Срби били Хришћани још два века пре мисије Светих Ћирила и Методија.

Међутим, српска писменост почиње тек са Светим Ћирилом и Методијем, а понајвише захваљујући раду њихових ученика Светих Климента и Наума, који су у Охриду (настањеном Србима) сачинили писмо ћирилицу, која је један од најважнијих обележја српског идентитета.

Глагољицу је у потпуности заменила супериорније писмо ћирилица и од њеног настанка то је једино писмо које сви Срби свих генерација (до данас) највише користе, иако данас захваљујући Титоизму већина Срба користи страно хрватско писмо гајицу за писање свог језика.

Срби (и сви Словени) немају писменост на свом језику пре Светих Ћирила, Методија, Климента и Наума!

Пре 9. века наши натписи су били највише на грчком и (мање) на латинском језику.

То показује на пример и печат српског кнеза Стројимира из 9. века, ког видите на слици. На њему је исписан скраћени натпис на грчком језику: „Κ[ύρι]ε βοήθ[ησον] Στροϊμήρ“.

Многе људе збуњује што је Стројимирово име исписано „ϹΤΡΟΗΜΙΡ“ и што се користи слово сигма у луната облику „Ϲ“, а не „Σ“ како се пише данас. Сигма луната „Ϲ“ је била изразито популарна у средњем веку и скоро сви грчки натписи и текстови је тако користе. Да је Стројимирово име написано на ћирилици, која је настала неколико деценија касније, његово име би се писало „СТРОИМІРЪ“, а не „ϹΤΡΟΗΜΙΡ“.

Такође се често по интернету провлачи теза да су ови симболи са слике, које можете пронаћи на грнчарији Винчанске културе (из периода 5300. до 4300. године пре нове ере) били некакво писмо из ког је настала ћирилица, како неки псеудоисторичари тврде.

У Винчанској култури су се користили симболи за обележавање грнчарије али ту не може бити речи о некаквом писму зато што су то знаци који НЕМАЈУ независно значење и који су НЕРАЗУМЉИВИ читаоцима без даљег, усменог објашњавања.

У Винчи једноставно нема текстова, реченица и речи. Нема ничега што указује на постојање систематике која подразумева једно писмо. Нема језичких јединица тј. речи које се могу изговарати, а нема ни појмова, па не може бити речи ни о појмовном писму, јер писмо не може никако бити апстрактно.

Винчански знаци, међу мноштвом орнамената, симбола и случајних огреботина су исувише апстрактни да би могли да буду појмовно писмо. Другим речима, ти винчански знаци су исувише хетерогени, изоловани и несистематични, утиснути без и једне речи, реченице или текста да би могли бити и фонетско писмо.

Извор: фејсбук страница Историја Срба

ФОТО: фејсбук