Операција „Коридор 92“

Пише: Српскопитање

Дана 22. маја 1992. године умрла је прва од 12 беба из бањалучког породилишта.

Ријеч је о мушкој беби која је рођена 22. маја 1992. године а звао се Ненад, од мајке Душанке Ђукелић. Беба је умрла неколико сати послије рођења, усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман новорођенчади. Несташица је била посљедица блокаде српске територије од стране хрватско-муслиманских војних снага на простору Посавине, који је повезивао западни дио Републике Срспке и Републику Српску Крајину са источним дијелом Републике Срспке и СРЈ. Овим је било онемогућено допремање потребног кисеоника и лијекова до Бањалуке копненим путем. Једини пут којим је кисеоник било могуће добавити је ваздушни, али због увођења санкција Савезној Републици Југославији од стране Савјета безбједности УН-а није био дозвољен лет па чак ни са боцама кисеоника. Иако су доктори покушавали да употријебе „индустријски кисеоник” који су добили од Војске и неколико приватних предузетника то није било довољно да се бебе спасе.

У самом породилишту умрло је 12. беба. Поред наведеног Ненада, друга беба је био Никола који је преминуо 22. маја 1992. године, мајка се звала Живка Кнежевић.

Трећа мушка беба није имала имена, рођена 23. маја 1992. године, преминула је 27. маја 1992. године а мајка се звала Фата Дедић.

Четврта беба био је Бојан, који је преминуо 28. маја 1992. године, мајка се звала Жељка Тубић.

Пета беба била је женска, без имена, рођена 1. јуна 1992. године, истог дана је преминула. Мајка се звала Зилха Муриса – Делић.

Шеста беба била је Раиса, рођена 29. маја 1992. године, преминула је 1. јуна 1992. године. Мајка се звала Нађа Пушкар.

Седма беба звала се Емина, рођена 26. маја, преминула 2. јуна 1992. године. Мајка се звала Сафета Медић.

Осма беба, звао се Данијел, рођен 3. јуна 1992. године, преминуо 5. јуна 1992. године. Мајка се звала Драгослава Марић (Јаћимовић).

Девета беба била је женско, звала се Душана, рођена 24. маја 1992. године, преминула 7. јуна 1992. године. Мајка се звала Драгица Комљеновић.

Десета беба звала се Радијана, рођена 15. јуна, преминула 16. јуна 1992. године. Мајка се звала Милена Сандић.

Једанаеста беба, Маид, рођен 17. јуна, преминуо исти дан. Мајка се звала Маида Ђуран.

Дванаеста беба звао се Владимир, рођен 28. маја 1992. године, преминуо је 19. јуна 1992. године. Његова мајка је Грозда Рауш.

У том периоду у бањалучком породилишту, преживјеле су двије бебе које су имале потребе за кисеоником, Слађана Кобас рођена 18. јуна 1992. године. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, имала је трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касније се безуспјешно борила и са раком костију. Слађана Кобас преминула је 9. фебруара 2006. године, у тринаестој години живота. Сахрањена је у Приједору.

Марко Медаковић, рођен је 21. јуна 1992. године, након рођења био је без кисеоника око 10 минута што је довело до тога да дише са трећином плућа, Марко има трајну церебралну парализу, хематоме на мозгу и кривљење кичме. О њему је Снежана Брезо снимила документарни филм.

Умирање беба би је повод да команда 1. крајишког корпуса донесе одлуку за операцију „Коридор” и пробије копнени пут кроз Посавину према Србији. “ Хоћу коридор до Видовдана па макар то била козија стаза, нећу да дјеца умиру“ – наредио је генерал Момир Талић (1942-2003) комадант 1. Крајишког корпуса.

У борбама за „Коридор живота“ у првом дијелу операције са јединицама Војске Републике Српске учествују и припадници Српске Војске Крајине (јединице МУП-а Републике Српске Крајине). Полазна база била им је слободна територије коју су држали припадници Вучијачке бригаде из Подновља на челу са капетаном Владетом Живковићем.

Прва фаза ослобођења „Коридора” трајала је од 8. до 26. јуна 1992. године (многи кажу да је операција „Коридор 92“ почела 24. јуна али када се сагледају историјске чињенице јасно је борбе почеле 8. јуна, када је ослобођен Јоховац, Сутрадан, 9. јуна ослобођено је Которско, 11. јуна ослобођен је Цер (Мишинци). Велику храброст показују „Вукови са Вучијака“ под командом поручника Вељка Миланковића.

Друга фаза операције обзнањена је у Станарима 19 јуна и у њој учествују најбоље јединице Бањалучког корпуса повучене из Славоније.

До спајања снага 1. Крајишког корпуса и Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске дошло је два дана раније него што је планирано, 26. јуна 1992. године у селу Чардак код Модриче. Мало је познато да су тада за мало српски војници запуцали једни на друге а о томе најбоље је речено у књизи генерала Новице Симића „Операција Коридор-92“ гдје имамо свједочење мајора Миле Бероње, начелника Тактичке групе један (ТГ-1) која је у пробоју коридора требала да се споји са снагама Источно-босанског корпуса.

Мајор Миле Бероња: “ Путем радио везе са 2. посавском бригадом смо договорили да ознака буде црвена трака на реверу а лозинка Коридор-Корница. Ноћ уочи почетка операције дотрчао је везиста и рекао да је ухватио непријатељски телеграм у којем су непријатељске јединице обавијештене о нашим знацима за распознавање“.

Борац специјалног батаљона Источно-босанског корпуса Јован Ерлетић у истој књизи објаснио је да су српско-српско крвопролиће спријечиле – сочне српске псовке!

Јован Ерлетић: “ – Дошли смо на педесетак метара једни од других и почели размјењивати различите одзиве и лозинке. Кад смо почели псовати, видимо да су нам псовке исте – српске, али смо и даље једни другима били сумњиви. Послије неког времена, иде један официр с друге стране, а неколико наших официра њему у сусрет и када су се на пола пута почели љубити, војници с једне и друге стране су кренули у трк према њима. Љубим се са неким људима које у животу нисам видио, а драги су ми ко браћа рођена и срце хоће да пукне од радости“…

Самим пробијањем „Коридора“ 26. јуна, омогућено је Новици Симићу (послије постао генерал) комаданту Тактичке групе један (ТГ-1) да на Видовдан 28. јуна 1992. године ослободи Модричу.

Јединице Војске Републике Српске 4. јула ослобађају Дервенту.

Док је Оџак ослобођен 13. јула 1992. године. Јединице из РСК враћене су у Крајину до 17. јула 1992. године.

Сама завршница операције „Коридор” десила се се октобра мјесеца 1992. године под командом пуковника Славка Лисице комаданта Тактичке групе три (ТГ-3) ослобођењем Брода и изласком Српске војске на ријеку Саву.

Извор: фејсбук страница Војска Републике Српске

ФОТО: фејсбук