Гдје је нестало вјечито витештво?

Подјелите чланак

Пише: Славко БАСАРА

Пред нама је 178. прича вјечитих ривала у чијој предигри, на нефудбалски начин, учествују оба београдска клуба. Ништа ново на фудбалској сцени Србије!

Рат саопштењима Партизана и Црвене звезде настао је због делегираног судије Павла Илића из Крагујевца. Поново је фудбал у другом плану, а у епицантар су испливале особе које су, по вокацији, само његова услужна дјелатност.

Таквим размишљањем уништићемо и ово мало изворних вриједности што их је преостало. Уствари, вратиће нам се онако како третирамо Његово спортско величанство.

Данас је, рецимо, у Србији незамисливо да крушевачки Напредак на свом терену одигра неријешено са Црвеном звездом, баш као што је то урадио у сриједу вече „фењераш“ енглеске Премијер лиге Вулверхептон против лидера Арсенала. Од Енглеза, ма колико их презирали или не, можемо много тога да научимо, како у фудбалу, тако и животу!

Некада је исто тако незамисливо било и с Партизаном, када је имао „своје вријеме“. Шта ћемо са осталим клубовима ако наша два најпознатија колектива имају „своја времена“ и смјењују се у неприкосновености? Када ће доћи вријеме некадашњих клубова од рејтинга, реномеа и историје: Војводине, нишког Радничког, суботичког Спартака, ОФК Београда, Напретка… или бар инстант производа: ТСЦ-а, Чукаричког, лучанске Младости или данашњег хита панчевачког Железничара?

Не оспоравамо да су улоге Црвене звезде и Партизана, некада Партизана и Црвене звезде у српском фудбалу главне, али понекад и споредни глумци заслужују дио славе. Ред је!

Овакав „ратни“ амбијент пред 178. вјечити дерби не користи ни црвено, ни црно бијелима. Он показује нашу стварност у којој сваки клуб вуче воду само на свој млин, без општег погледа на вријеме, које тек треба да дође. Ако оно, уопште, икога данас и интересује!?

Зар није витешки де се пред дерби састанку челни људи два клуба, одрже радни састанак, не само око организације међусобне утакмице, већ да пошаљу позитивну слику у јавност, покажу да је фудбал, заиста, игра љубави. Ширење непријатељства је увијек доносило само трагедије!

Као да смо заборавили филозофску мисао легендарног Миљана Миљанића који је рекао: „у фудбалу нема непријатеља, постоје само повремени противници које требаш да победиш!“

Господо из Звезде и Партизана гдје вам је нестао витешки дух?

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *