Република Српска једина чува Босну и Херцеговину

Пише: Немања УШЋУМЛИЋ

Република Српска је највећи чувар државе Босне и Херцеговине.

Некада давно био је један ђед који је имао троје дјеце.

Први од то троје дјеце имао је шесторо дјеце, други двоје, а трећи једно дијете.

Кад су на крају потомци одлучили да направе оставинску расправу од 12 дјеце, суд је додијелио да шесторо дјеце има једну трећину, двоје једну трећину, као и ово дијете које је било јединац.

Ђед је у овој причи Босна и Херцеговина, дјеца су три народа.

Бројност апсолутно ништа не значи, јер је устав одавно препознао различитост народа и неки паметни људи су га тако направили да је једино компромис и договарање могло довести до рјешења.

Нажалост, а и под огромним страним утицајем и себичним интересима Хрвата, два народа су мимо воље српског народа донијела одлуку 1992. године о отцјепљењу БиХ од Југославије.

Наравно, Босна и Херцеговина је имала право на референдум, али само под условом унутрашњег договора сва три народа.

Елем, било шта је било — рат, страдања, етничка чишћења — и враћамо се опет на почетну ситуацију у којој три народа са различитим жељама, погледима и интересима гледају на простор у коме живе.

Срби и Хрвати желе у најмању руку децентрализацију, а Бошњаци централизацију БиХ, у којој би укинули ентитете и кантоне.

Зашто бисмо ми Срби вјеровали да немамо уставну заштиту и да се препустимо вољи већине, да сутра не би укинули српски језик и забранили постојање Српске православне цркве и направили неку своју босанску, као што су пробали да ураде браћа у Црној Гори?

Не постоји данас нити једна одлука у БиХ у којој нас Бошњаци нису прегласали, а да су то могли да ураде.

Почев од тог референдума, до тужбе БиХ према Југославији за агресију или око Сребренице, за гласање у УН. Мени стварно не смета да Бошњаци туже било кога за било шта, али не и у моје име.

Ја се не слажем, а кад кажем ја, мислим на српски етнос, а не може без мог „ја“ да се то деси.

Али ако замислимо стварно да се деси ситуација да се, под неком огромном страном силом, деси централизација, шта би то значило?

Да ли Бошњаци мисле да би више људи навијало за Босну и Херцеговину?

Да би се утакмице репрезентација могле играти у Бањалуци или Мостару?

Да ли би ова несретна застава имала већу употребу у друга два народа?

Зар стварно неко мисли да би то било функционално и могло да функционише?

Да би једна држава могла да функционише или да настане и опстане, она мора имати два предуслова: територију и народ који има власт на тој територији.

БиХ, у ствари, нема ни једно од то двоје.

Од три народа, два ову државу не да не осјећају као своју, него је осјећају као пријетњу за своју егзистенцију.

У свом страху од распада БиХ, Бошњаци и њихове политичке структуре се грозничаво труде да што више централизују државу, што им је ишло за руком уз помоћ великих сила које су наметале разна рјешења, која су мало по мало черупала овлашћења ентитета, уз помоћ наших домаћих политичара који су, да би остали на власти, то све и прихватали.

Да би БиХ опстала, она мора да се труди да се Хрвати, а посебно Срби, не осјећају нападнуто у својој држави, гдје живе више од хиљаду година.

Мени, искрено, БиХ не би сметала са прихваћеном Републиком Српском, у којој никога неће вријеђати српска застава са двоглавим орлом, „Боже правде“ као химна и 9. јануар као Дан Републике Српске.

Постојање Републике Српске и још већа децентрализација, као и природни односи са Србијом, апсолутно су довољни Србима да не улазе у авантуре у којима могу изгубити.

Кључ државе Босне и Херцеговине је у бошњачким политичарима и бошњачком народу.

Буду ли схватили и имали људе који ће видјети мимо уских, личних и других интереса, могла би ова држава опстати.

Уколико не, онда ће Срби и Хрвати чекати и кад-тад дочекати промјене у међународном фактору, који је све нестабилнији и промјенљивији, и направити дисолуцију.

И на крају да напоменем: у играма у БиХ политичари сва три народа, у затезању националних питања, своју политику базирају на страху и тензијама, на којима су опљачкали те исте народе, тобоже борећи се за интересе тих истих народа.

ФОТО: фејсбук