Истина о Вуку Бранковићу

Извор: фејсбук

У косовском циклусу заблуда значајно мјесто заузима легенда, које се преноси с кољена на кољено, да је Вук Бранковић издао на Косову.

Вијековима већ несрећни зет кнеза Лазара симбол је невјерства, а Бранковићи најомраженије српско презиме. Кад неког оптужују за најтежи облик издаје Срби га не називају издајником, већ „бранковићем“.

Међутим, Вук Бранковић не само што није издао на Косову, већ је послије битке на Газиместану једини наставио да пружа отпор Турцима. Вук је управљао територијом која је обухватала Косово и Метохију и мање дијелове данашње Македоније и Црне Горе.

У Боју на Косову 1389. године, који је вођен недалеко од његове престонице Приштине, командовао је десним крилом српске војске и остао до краја битке.

Када су насљедници Цара Лазара, кнегиња Милица и синови, суочени са агресијом Османлија са истока и Угарске са сјевера, признали врховну власт султана Бајазита, он се успротивио тој одлуци, одметнуо се од двора у Крушевцу и наставио да ратује, покушавајући да сачува самосталност своје области.

Неколико мјесеци након губитка Скопља 1392. године прихватио је да буде турски вазал, али није поштовао договор. Његов отпор сломљен је тек 1396. године, када губи и главни град Приштину. Турци га одводе у заробљеништво, гдје је и умро 6. новембра 1397. године. Претпоставља се да је сахрањен у Хиландару или Манастиру св. Павла. Бранковићи спадају у ред српских династија које су највише држале до свог народа, његове вјере, обичаја и културе. У браку са Маром, кћерком кнеза Лазара, Вук је имао три сина: Гргура, Ђурађа и Лазара.

Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у Хиландару 1408. године. Лазар је убијен 11. јула 1410. године у току битке код Једрена, коју су око турског престола, водили Бајазитови синови Муса и Сулејман. Муса га је убио да би се осветио његовом брату Ђурађу који се са српском војском борио на страни Сулејмана.

Ђурађ је 1427. године на мјесту деспота наслиједио свог ујака Стефана Лазаревића, који је био без насљедника. Женио се два пута, име прве жене није сачувано а друга је била Јерина, рођена Кантакузин, праунука византијског цара Јована шестог Кантакузина. Из два брака имао је четири сина и три ћерке. За историју су значајни Ђурђеви синови Гргур, Стефан и Лазар.

Гргур и Стефан Бранковић су дјелимично ослијепљени 1441. наредбом турског султана Мурата Другог. Гргур се пред смрт замонашио и као монах Герман умро 1459. године у Хиландару. Из ванбрачне везе имао је сина Вука, једног од највећих српских јунака, познатијег као Змај Огњени Вук.

Најмлађи син Ђурађа Бранковића Лазар био је деспот Србије од 1456. до изненадне смрти 1458. Ожењен је византијском принцезом Јеленом Палеолог, ћерком деспота Томе Палеолога и синовицом византијског цара Јована осмог Палеолога. Имали су три ћерке Марију, Јерину и Милицу.

Најстарију Марију је у априлу 1459. оженио босански краљ Стјепан Томашевић. На челу деспотовине Лазара је наслиједио брат Стефан, али је већ сљедеће године збачен с трона. Неколико мјесеци касније Турци су заузели Смедерево и окупирали деспотовину. Стефан одлази у избјеглиштво у Угарску, гдје се сљедеће године жени Ангелином. Умро је 16 година касније. Имали су синове Ђорђа и Јована и ћерке Марију и Милицу.

Ђорђе Бранковић је био једно вријеме деспот, а онда се 1496. замонашио и оставио титулу млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и касније проглашен за свеца. Ни Ђорђе ни Јован као ни њихов рођак Змај Огњени Вук нису имали мушких потомака, па је Ђорђе био посљедњи мушки Бранковић.

Четири манастира на Фрушкој Гори Велика Ремета, Крушедол, Ново Хопово и Гргетег задужбине су блиских потомака Вука Бранковића. Четворо Бранковића православна црква прогласила је за светитеље. Деспот Ђорђе Бранковић празнује се 31. јануара као Максим светитељ, 12. августа и 23. децембра је деспотица Ангелина преподобна, 22. октобра је Деспот Стефан Слепи Бранковић а 23. децембра деспот Јован Нови Бранковић.

ФОТО: фејсбук