Нема рата без Срба!
Република Српска „крива“ за дешавања на утакмици Широки Бријег – Жељезничар (Сарајево).
Пише: Славко БАСАРА
Политици, јасно то кажу сви акти Фудбалског савеза Босне и Херцеговине, није мјесто на стадионима. Поштујући строго правилнике „кровног“ Савеза одговорна службена лица на утакмици 26. кола Премијер лиге БиХ између Широког Бријега и сарајевског Жељезничара (1:1) су поступила у складу са овлашћењима.
И утакмица је прекинута око пола сата због транспарента гостујућих навијача с политичким порукама! То су урадили делегат ФС БиХ Ренато Бухић (Мостар) и главни судија Харис Халкић (Сански Мост). Једини који имају то право!
Међутим, „објективни“ и „поштени“ новинари из федералног Сарајева, подучени да је „фудбалски“ рат с федералним партнерима из Херцеговине миноран ако у њему не учествују и Срби (какав је то рат без Срба?!?), па су брже боље „спиновали“ да су за све инциденте и тучу „Манијака“ (најватренији навијачи Жељезничара) и полиције крива службена лица из Републике Српске: четврти судија Данијел Перић из Бијељине и комесар за безбједност Дејан Аврам из Источног Сарајева.
Чиста замјена теза и бијег од истине!
Прво, навијачи Жељезничара су провоцирали и псовали гостољубивог домаћина.
Друго, провоцирали су и тренирали стрпљење полиције која је штитила њихову безбједност и пратила их на путу Сарајево – Широки Бријег.
Треће, исти ти хулигани су зарадили батине у Добоју, на реванш сусрету четвртфинала Купа БиХ против Слоге, само их није имао ко „научити памети“, да не кажемо истући?! Или није хтио!?
Четврто, транспарент је посвећен реинтеграцији насеља Грбавица из Српског Сарајева у федерално Сарајево по Дејстонском споразуму, а тај исти Дејтон (21. новембра потписан) се слави само у Републици Српској, не и у муслиманско-хрватској федерацији.
Пето, то што федерално Сарајево нема контролу над „својом“ јужном покрајином Херцег-Босном није проблем Републике Српске.
Шесто, како су у Скендерији пожељели добродошлицу рукометашима „Независног Косова“ тако морају да схвате да је Мостар њихова Приштина!
Седмо, Жељезничар, клуб без управе, у Широком Бријегу су представљала два „лабава“ Србина – тренер Саво Милошевић и спортски директор Александар Косорић.
Осмо, некад је Жељо био клуб са имиџом, реномеом и угледом, сада је на клошарском нивоу.
Девето, Република Српска не смије да прихвати овај јавашлук и уђе на страну било којег федералног „овна на брвну“, већ да сачека епилог и правог саговорника.
Десето, све је добро осмишљено да се „уцрва атмосфера“ пред меч баража са Велсом у којем репрезентација БиХ има историјску шансу пласмана на други Мондијал. Слично се нешто догађало и пред одлучујућу утакмицу са Румунијом, па Аустријом због којих је ФС БиХ кажњен рекордно!
Бријегом нико бахато и осионо не може да шета, а да не буде кажњен. Херцег Босна има другачији третман према окупаторском Сарајеву од Републике Српске. За разлику од Републике Српске која је с друге стране ентитетске границе, унутар муслиманско-хрватске федерације се цртају нова „административна“ разграничења, тамо негдје код Јабланице и Стоца!
Република Српска у свему овоме треба да остане мирна. Нема дивље навијаче као што су „Манијаци“ и „Хорде зла“, „БХ фанатикоси“, јер се остварила у БиХ у одбрамбено-отаџбинском рату (грађанском југословенском), нема своју репрезентацију (не значи да неће), нема ни јужну покрајину, ни фрустрацију, али има Дистрикт Брчко!
Република Српска може да опстане само у једном процесу – раздруживање, без удруживања!
Живјела Република Српска.
Живио Фудбалски клуб Борац, као њен истински симбол!
П. С. Чекамо федерални „Максимир“, 13. свибња…
Овај пут, стварно, без Срба.
ФОТО: фејсбук
