Србији је најбоље да одлаже изборе и чека
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Тачно прије 55 година Ирану су уведене санкције. Дакле, Иран већ 55 година „динстају“ како би га омекшали и учинили „својим“. Тајна побједе или успјешног отпора Ирана према САД крије се у јединству — јединству многобројних народа с циљем да сачувају себе и, наравно, Иран.
Запад је играо на карту побуне неиранских народа против централне власти и изгубио. Та карта, за разлику од Југославије, у Ирану није прошла. Иран је имао народе с дубоком историјом, док је Југославија имала само један историјски народ и оне који су то тек постајали; Запад је у Југославији успијевао и од мало већих села да створи нације.
Са Србијом иде теже јер она има ту неопходну историјску дубину. Додуше, притисци на Србију су мудрији и софистициранији. Војна агресија, у смислу „врућег рата“, Србији тренутно не пријети.
Прва агресија путем специјалног рата на Србију неславно се завршила, захваљујући Мађарима и Србима муслиманима који нијесу хтјели да се придруже наивној српској омладини и заведеним „маторим јарчевима“. И козама.
Нажалост, Запад није одустао. Србија је превише богата и примамљива да би тек тако одустали од тог слатког залогаја. Нова прилика за Другу агресију на Србију су парламентарни избори. То се види по прегруписавању антисрпских снага у Црној Гори и малтене гушењу (обезглављивању) српског народа у Црној Гори старом западном методом — шареном лажом. Да се спрема агресија, види се и по дјеловању антисрпских снага у самој Србији. Оне се не спремају за изборе, већ за њихово непризнавање. Непризнавање избора води ка крајњем циљу агресије — хаосу у држави.
Београду је пожељно да одлаже изборе јер је Запад у позицији вука који лиже нож (Украјина и Хормушки пролаз) — што више лиже, више крвари. Запад је и даље снажан и не изгледа изнемогло, али питање је да ли ће за годину дана, уз оволико крварење на свим странама, уопште имати снаге за озбиљније помаке у Србији.
Зато је Србији боље да чека и одлаже изборе готово по сваку цијену.
ФОТО: фејсбук
