Да ли би Његош био за улазак у Европску унију?
Извор: фејсбук
У „Горском вијенцу“, у епизоди „Драшко у Млецима“, Његош је изнио свој контроверзни однос према Европи. С једне стране, Његош је био сљедбеник европских цивилизацијских достигнућа; с друге стране, Европа га је плашила и одбијала, у њој је видио опасност по идентитет и обичаје свог народа.
Окупили се Црногорци око Драшка и испитују га како бјеше на те стране. Вук Мићуновић га пита: „Појаху ли се гусле лијепо?“ Драшко одговара: „Какве гусле и какву несрећу; ту за гусле ни збора не бјеше!“
Европа је Његоша привлачила не само великим пјесницима, од којих су неки снажно утицали на његово стваралаштво (Данте, Милтон, Гете, Бајрон, Ламартин), него и својим градитељством, сликарством, научним и просветитељским идејама.
Но, прихватање туђег и занемаривање „својости“, за Његоша је истовремено огрешење о саме основе живота, о душе предака, о божански ред на Земљи. Чување традиција свог народа за њега је сама суштина живота, „душа душе благородне“.
На више мјеста, у пјесмама и личној преписци, Његош диже глас против „клањања туђинству“, „везању у туђе вериге“, мислећи при том на Европу, према којој се и тада окретао велики дио српске интелигенције.
У једном писму Сими Милутиновићу, Његош каже: „Многи су Срби излепршали на литерарно поприште, но готово сви они пребирају туђе после, у туђе олтаре жежу српски тамјан, клањају се и удивљују туђинству, а српско све пренебрежу…“
Данас је црногорско клањање туђинским вредностима и стандардима, много веће него у Његошево време, а тек одбацивање свега српског, па није тешко закључити да ли би Његош, да је жив, био за улазак Црне Горе у ЕУ.
„Клањају се и удивљују туђинству, а српско све пренебрежу!“
ФОТО: фејсбук
