Лора сплитски логор смрти за Србе и Црногорце
Извор: српскопитање
Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника гдје су били стравично психофизички мучени, због чега је Лора сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије.
Ови злочини у сплитском логору Лора, према Србима тј. ратним заробљеницима, у периоду 1992-1997. су организовани и планирани од највиших војних и политичких структура тадашње Републике Хрватске.
Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита.
Крајем новембра 1991. године долази до споразума власти у Загребу и Генералштаба ЈНA о повлачењу Југословенске ратне морнарице са територије СР Хрватске. 4. јануара 1992. године почиње извлачење технике, људства и оружја из војно-поморског комплекса ЈНA Лора у Сплиту. Одмах потом улазе припадници хрватске војне полиције, који су неколико дана касније од војно-истражног затвора направили логор Лора.
Заробљеници који су довођени у овај концентрациони логор били су српске националности (мушкарци и жене), и нешто мање муслиманске. Првобитно су у овај логор довођени Срби са простора СР Хрватске, а касније од априла 1992. када се заратило у Босни и Херцеговини и са тих простора у логор Лора су доводили српске цивиле, рањенике, војнике и ратне заробљенике.
Логораши у овом логору су били са подручја: Габеле, Дувна, Купреса, Бјеловара, Сплита, Лијевна, Дубице, Бенковца, Требиња, Невесиња, Никшића, Мостара, Теслића, Клепаца, Оџака, Карловца…
На фотографији никшићки заробљеници у логору Лорa.
Извор: Друштво љубитеља историје
ФОТО: фејсбук
