Војна обавеза и војска Краљевине Југославије
Пише: Српскопитање
Југословенска војска (ЈВ) је била оружана сила Краљевине Југославије.
Војна обавеза и војска Краљевине Југославије, била је уведена и устројена, као оружана сила Краљевине Југославије, у години када је окончан Први светски рат, 1. децембра 1918, а након проглашења новостворене државе на Балканском полуострву, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Одмах по чину уједињења, већ 3. децембра 1918. године, у Загребу је формирана Српска војна комисија да по српским прописима и формацијама реорганизује Војску Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба, чије језгро су требали да представљају југословенски добровољци. Реорганизација је окончана у 1919. години.
Након ове реорганизације, у активну службу у војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поред 3.500 официра војске Краљевине Србије, примљено је 2.590 бивших официра Аустроугарске (?), 469 Црне Горе, 12 из царске руске војске и тројица из албанских Есадпашиних јединица.
Основу официрског кадра чинили су официри Српске војске (осим Морнарице), а и школовање се вршило по предратном систему. За васпитање војника и старешина у школама и трупи врло често је примењиван дрил, односно систем обуке је био заснован на њему.
За врховног команданта Војске именован је краљ. У миру је командовање остваривано преко Министарства војске и морнарице, а у рату преко Штаба Врховне Команде и Команде позадине.
Војна обавеза у војсци Краљевине Југославије била је општа и у свим случајевима трајала је:
– од навршене 20. године до 40. у оперативној војсци;
– од навршене 40. до навршене 50. године у резервној војсци.
Кадровски рок у Копненој војсци трајао је 18 месеци (а нешто касније и 24 месеца), док је у Морнарици и Ваздухопловству кроз читав период трајао 24 месеца.
Ђацима, храниоцима и неким другим категоријама војни рок је скраћиван на 9 месеци.
На сва три пописа спроведена у Краљевини Југославији, војници на одслужењу војног рока су пописани у њиховим гарнизонима, а не у местима сталног боравка. Поред других манипулација пописом, то је знатно мењало и отежавало утврђивање националне структуре становништва. За двадесет и две године постојања Краљевине Југославије, становништво се повећало за неколико милиона, што је значајно утицало и на мобилизацијске могућности за одбрану земље, које су биле увелико повећане и на крају у односу на 1919. годину готово удвостручене.
Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија
ФОТО: фејсбук
