Даринка Грујић – Мама Грујић, спасилац српске дјеце
Пише: Српскопитање
Она је спасила више од 2.200 српске деце.
Данас већина Срба никада није чула за њено име.
То је прича о Даринки Грујић – Мами Грујић, жени која је током Великог рата постала мајка хиљадама српске ратне сирочади.
Док су се водиле највеће битке, она је водила своју борбу за сваки дечји живот. Од Србије, преко Солуна, Атине и Француске, спасавала је децу од глади, болести и заборава, обезбедивши им храну, дом, школу и нову будућност.
Њен највећи споменик нису палате, богатство или високи државни положаји.
Њен највећи споменик је више од 2.200 спасених.
* * *
СРБИЈА 1914.
Велики рат оставља иза себе хиљаде деце без родитеља.
По спаљеним селима, друмовима и разрушеним градовима српски војници проналазе изгубљене малишане.
Нико није знао шта ће бити са њима.

ПОЈАВЉУЈЕ СЕ ДАРИНКА
Даринка Грујић Радовић рођена је 1878. године у Крагујевцу.
Била је дворска дама краљице Наталије, а пред рат је отпутовала у Сједињене Америчке Државе.
Када је Србија страдала, није остала далеко.
Вратила се да помогне.
ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ
У Америци Даринка упознаје индустријалца и великог добротвора ЏОНА ФРОТИНГЕМА.
Њена сведочења о страдању Србије подстичу га да помогне.
Даринка и Фротингем постају тим који ће спасити хиљаде деце.
HACTAJE ДОМ ЗА СИРОЧАД
Фротингем финансира рад дома, а Даринка преузима бригу о деци.
Убрзо је сви зову само једним именом: МАМА ГРУЈИЋ.
СПАСАВАЊЕ БЕЗ ПРЕДАХА
Док се српска војска повлачила преко Балкана, Даринка није напуштала децу.
Дом је морао непрестано да се сели:
Младеновац → Ниш →Скопље → Битољ → Ђевђелија → Солун → Атина → Тулон → Ница
НОВИ ЖИВОТ
У Ници је основан СРПСКО-АМЕРИЧКИ ДЕЧЈИ ДОМ.
Деца добијају храну, лекарску негу, одећу, школу, цркву и прилику да поново буду деца.
НИЈЕ СПАСАВАЛА САМО ЖИВОТЕ
Даринка је желела да свако дете добије будућност.
Зато су деца настављала школовање, учила занате, а најбољи ученици настављали образовање у Енглеској.
Кроз Дом је прошло више од 2.200 српске деце.
ПОВРАТАК У ОТАЏБИНУ
После рата Дом се враћа у Србију.
Смештен је у дворац Карачоњи у Сремској Каменици.
Даринка и Фротингем доносе једноставну одлуку:
Дом ће радити све док и последње дете не буде збринуто.
ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ДРУГИМА
Даринка наставља хуманитарни рад и после Великог рата.
Оснива Дом „Чарлс Дикенс“ у Београду и остаје активна у Београдском женском друштву, припремајући помоћ и пред Други светски рат.
Извор: фејсбук страница Истинита историја – стуб Србије
ФОТО: фејсбук
