Америка никада не напада два циља
Пише: Томо МИЉАНИЋ
УСА велика држава, узор многима, моћна економија и најача војна сила на свијету, на челу највећег ратног савеза у људској историји састављеног од тридесетак релативно (од муке) оданих вазалних држава и државица.
САД су своју репутацију стекле као кључна војна сила побједница у Другом свјетском рату. Послије Другог Свјетског рата САД су успјеле да привуку и довуку у САД најумније и најспособније људе на планети. Америка је постала синоним слободе и благостања.
А онда је пао СССР и колика толика противтежа војној супериорности САД. Људи су се понадали да ће падом СССР-а дух слободе са сјеверноамеричког континента преплавити планету и да ће наступити вријеме благостања и среће, али цврц.
Слободољубљиви људи у САД су видјели само добре особине не примјећујући да се паралерно са добром развије и зло, Америка је уствари одувјек била монструм са два лица. После распада СССР Америка је показала и оно друго лице – лице зла.
Изаберите најблагороднијег Амера за предсједника САД небитно је, у сржи УСА је да хоће да господари свијетом а не (како неки вјерују) да американизује свијет. Чак ни најблагороднији Амер своју монструозну државу не може спречити од злохудог циља – освајања планете.
Велика Америка има своју слабу тачки, коју скрива као змија ноге. Америка никад не ризикује то јест не напада двије државе у исто вријеме, то није случајно. Америка неће да ратује на два фронта, да јој се не деси да направи исту грешку као њен предходник Хитлер. Дакле Америка не напада два циља одједном из простог разлога јер неће да ризикује да јој неки од вазала савезника одбије послушност и такав „отпадник“ покрене домино ефекат. Зато Амери ладно и сигурно газе један по један циљ без икаквог ризика не журећи – не треба нико у свијету да брине да неће доћи на ред.
Закључак је прост да би у моменту када Америка зарати са неким требали сви противници Америке да скоче и заједно обуздају моћну Америку. Међутим Амери много воде рачуна о томе да се то заједништво не деси. Амери итекако умију да попуштају са својом политиком дајући свима наду да ће постати амерички пријатељи. Зашто би се нека држава упустила у авантуру против Америке када је убеђена да ће ако направи Америци уступке постати корисник америчког богаства. Илузија, слатка илузија.
ФОТО: фејсбук
