Туже ме…
Пише: Славко БАСАРА
Причу пише брат рода мога
У далекој земљи заробљен
Па је шаље својој вјерној жени
На адресу града бијелога
Еј, жено моја, моје душе вило
Лете дани, иду године
Еј, да са мном није твоје тијело
Јер су ме моји издали
Туже ме
Зато што браним своје
Браним најжешће
Што сам волио моје најдраже
Туже ме
Непријатељи, моји
Али добро знају да су поражени
Да је Српска, неосвојива
Еј, клинци моји, чврсте гране наше
Послушајте што вам зборим
Еј, протјерујте само усташе
Божјег лица ћете видјети
Туже ме
Зато што своје браним
Браним животом
Што сам уткао оно најсветије
Туже ме
Непријатељи наши
Али не знају
да су Срби најјачи
Туже ме
Зато што браним своје
Браним најжешће
Што сам истрајан за најмилије
Туже ме
Крмци, из свињца жено
Али не знају
да је истина
Само наша
Јер истина
Није хрватска.
П. С. Хвала Мирославу Шкори и његовом куму Марку Перковићу на идеји.
Сваки сусрет са стварним ликовима је чиста случајност…
