Како ДПС подмеће Београду на штету Срба у Црној Гори
Пише: Томо МИЉАНИЋ
По природи ствари, предсједник Србије би требало да буде предсједник свих Срба – додуше, са мање или више ауторитета, али то би био ред да је среће и васпитања.
Предсједник Србије би морао бити заштитник сваког Србина на било којој тачки планете. Ипак, Србија није Америка, и потпуно је јасно зашто то у пракси није могуће, али та чињеница не би требало да спречава ниједног Србина да председника Србије прихвата као свог владара. Ма ко да је владар у Београду.
Што се тиче Срба у Црној Гори често се деси умјесто да им пружи заштиту, предсједник Србије им отежа живот.
Предсједника Александра Вучића оптужују да сарађује са ДПС-ом наводно су дио исте мафијашке хоботнице. То, наравно, није истина, али чињеница је да се ДПС тако игра мачке и миша са предсједником Србије. Његови редовни порази у сукобима са ДПС-ом итекако отежавају положај Срба у Црној Гори, али и блокирају излазак Србије на Јадранско море. Незаборавите да је ДПС инсталиран са циљем да спријечи излазак Србије на Јадран, што успјешно и чини. Неко предсједника наводи на грешке у односу на Црну Гору.
Неколико је примјера како се ДПС поиграо са србијанским властима:
1) Случај Маровић: ДПС је подметнуо криминалца С. Маровића Србији, која га несхватљиво штити. То се дешава на рачун Срба у Црној Гори, које сви несрби аутоматски идентификују са званичним Београдом.
2) Предсједнички избори у Црној Гори: За избор садашњег предсједника Црне Горе – који је у најмању руку преварант – крив је Београд. Србијанске власти су спријечиле избор кандидата који је био далеко наклоњенији Србији. Током викенда су изборној комисији доставиле доказ да он посједује држављанство Србије и тако га дисквалификовале. Због тога Срби у Црној Гори сада трпе предсједника који отворено ради против њихових интереса.
3) Питање Ботуна: Тежак пораз у Ботуну приморао је Србе да изједначавају судбину Косова*, српског језика и тробојке са локалним еколошким (колектор) проблемима у Подгорици. То представља озбиљан неуспјех за српски народ у Црној Гори.
4) Концерт за 21. мај: Предсједник Србије је наивно упао у замку ДПС-а. Да није било његове реакције, Срби из Црне Горе би бесплатно одгледали концерт Рикија, а већ 22. маја све би прошло по принципу „појео вук магараца”. Овако је само доливено гориво у антисрпске моторе, па се овај датум претворио у антисрпску хистерију која директно штети Србима у Црној Гори.
На исту фору, Срби из Црне Горе су покушали да испровоцирају Мила Ђукановића позивајући га на устоличење митрополита Јоаникија. Да је прихватио, наишао би на осуду својих бирача; да је одбио, био би мета напада српског народа. Ђукановић је позив једноставно игнорисао и тиме неутралисао ситуацију.
Зашто предсједник Србије није игнорисао причу око концерта Рикија? Народ би рекао: „бржи језик од памети”.
Колико ДПС надзире (и утиче на) прилике у Србији најбоље говори вијест о убиству на Сењаку. Наш предсједник би морао да се запита ко је особа која се налазила на лицу мјеста када се догодило убиство на Сењаку, како се та вијест на друштвеним мрежама у Црној Гори појавила свега сат-два након догађаја, те колико се још таквих полуинформација подмеће или добија из председниковог најближег окружења, неко прилике у Црној Гори можда намјерно не познаје.
ФООТО: фејсбук
