Фудбал иза полицијских штитова и кацига
Пише: Славко БАСАРА
Финале Купа БиХ у Мостару још једном је показало да је фудбал у „Дејтонској земљи“ одавно престао да буде само спорт. Умјесто празника игре, навијача и трофеја, гледали смо атмосферу политичког митинга, демонстрације силе и дубоког друштвеног раскола који се годинама гура под тепих, а очито је све већи проблем.
На стадиону „Рођени“ у Врапчићима код Мостара није се играло само за пехар, већ за доминацију, идентитет и политичку поруку.
Прије утакмице тензије су се осјећале у сваком дијелу града. Транспаренти, скандирања, заставе и поруке нису имали много везе са спортом. Једни су провоцирали кроз националне симболе и поруке, други одговарали својим. Трибине су поново постале ровови у којима се не навија за клуб, него против “оних других”. И управо је то највећи пораз фудбала БиХ.
Током меча атмосфера је била на ивици инцидента. Умјесто да фокус буде на фудбалу, све је личило на безбједносну операцију високог ризика. Полиција на сваком кораку, нервоза међу навијачима, политичке поруке које су одзвањале гласније од навијања. Гостујући фудбалери су гађани на терену од стране домаћих навијача топовским ударима што је до сада незабиљежено.
Када спорт постане платформа за обрачун идеологија, онда је јасно колико су институције годинама неспособне да спорт врате спорту.
А слика послије утакмице можда најбоље описује стање у држави: кордон полиције на самом терену обезбјеђује додјелу пехара. Трофеј се додјељује иза штитова и кацига, као да се ради о ратној зони, а не о финалу „државног“ Купа. То је пораз свих — Савеза, клубова, политике и друштва. Фудбала у глобалу!
Јер нормална држава не дозвољава да церемонија додјеле пехара изгледа као ванредно стање. Нормалан фудбал не тражи десетине специјалаца да би играчи подигли побједнички трофеј на стадиону противника. И нормално друштво не користи стадионе као полигон за политичке обрачуне.
Највећи проблем је што су сви већ огуглали. Сваки нови инцидент правда се “емоцијама”, “ривалством” или “специфичностима БиХ”. А истина је много једноставнија — годинама се допушта да мржња и политика управљају трибинама, док фудбал служи само као кулиса.
И зато више није питање ко је освојио Куп БиХ. Питање је да ли је фудбал БиХ уопште више способан да организује велику утакмицу без тензија, полицијских кордона и политичких порука које засјене све оно због чега спорт постоји.
Мостарско финале Купа БиХ у Врапчићима је дошло у времену појачане тензије и реторике да се „јужна покрајина“ ФБиХ – Херцег Босна жели одвојити!
ФОТО: фејсбук
