Сарајевска голгота
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У свету је мало познато да је главни град Босне и Херцеговине, Сарајево, имало скоро 200.000 становника српске националности и православне вероисповести 1991. године.
Само је шири простор Грбавице и Лукавице бројао око 120.000 Срба који су читав рат бранили своје куће и зграде трпећи стална гранатирања и снајперске ватре.
Медији на западу су преносили само једну слику – „српска агресија на Сарајево“ и „Срби су зли а Муслимани су жртве“.

Оно што није преношено јесте то да су делови у којима је живело српско становништво заправо највише и претрпели ратна разарања и да је у граду Сарајеву и околним селима убијено око 10.000 ( десет хиљада) Срба 1992-1996. године.
Данас у Сарајеву живи свега 15-так хиљада Срба што је око 10% у односу на предратно стање.
Виктимизација муслимана у НАТО – ЕУ пропаганди ни данас не дозвољава да се прича о геноциду који су Муслимани из Босне ( од 1993. године носе назив „Бошњаци“) спровели над православним Србима.

Када је потписан Дејтонски мировни споразум којим су се окончала ратна дејства на територији Босне и Херцеговине читаво Сарајево је предато муслиманима (сада већ „Бошњацима“). То је изазвало егзодус Срба из овог до тада подељеног града.
Преко 150.000 сарајевских Срба почиње да излази из својих станова и кућа одлазећи махом у брда источно од града која су остала у Републици Српској. Тада почиње изградња новог Сарајева које се називало Српско Сарајево али је због притиска Европске Уније име промењено у Источно Сарајево. Временом се нови град ширио и упијао многа села благо додирујући стари део Сарајева које је остало на самој граници два ентитета.
Иако је 70% земљишта на којем се налази Сарајево у катастарском власништву Срба , западни свет (НАТО и ЕУ) је одлучио да га преда Муслиманима и да потпомогне етничко чишћење Срба из града.
Знајући да ће муслимани разбијати српске гробове бришући трагове постојања Срба (што је чињено и у другим деловима Босне који су припали муслиманској страни) сарајевски Срби су одлучили да пребаце гробове својих најмилијих са собом.
Православно гробље у сарајевском насељу Грбавица постало је симбол трагедије Срба у Босни.
Масовно премештање гробница из муслиманског у православни део Босне остао је упамћен као „Сарајевска голгота“ а највећи део гробова је пребачен 19. марта 1996. године, пред сам долазак нове муслиманске администрације у српске делове града.
Егзодус сарајевских Срба;
Фебруар 1996. године
ФОТО: фејсбук
