Мојковачка битка се одиграла прије 110 година

Пише: српскопитање

Морамо да будемо искрени према Мојковачкој бици, која се одиграла пре 110 година, тачније од 6. јануарa до 7. јануара 1916. године у околини Мојковца.

Сва слава мојковачким јунацима али та битка је незаслужено пренадувана у нашој јавности.

Иако у време Првог светског рата и до појаве гусларских песама скоро нико није обраћао пажњу на њу, због релативно малог броја жртава (у поређењу са дотадашњим великим биткама Српске војске попут Цера, Дрине, Колубаре итд.) и због одбране стратегијски неповољног и небитног правца за продор Аустроугарске војске, та битка је од 90-их година добила култни статус, а такође је постала и извор мржње Монтеусташа према свему српском.

Али оно што је битно та битка представљала крај власти краља Николе Петровића-Његоша, који је одбијао да шаље војску у одбрану тог правца, као и стратегијски повољног правца за продор аустроугарске војске преко Цетиња ка Скадру.

Након Мојковачке битке тј. од кукавичког понашања краља Николе приликом пада Цетиња и потписивања капитулације 25. јануара 1916. године, народ је у потпуности окренуо леђа њему и његовој власти и ту више никакве исправке није могло да буде.

Сердару Јанку Вукотићу припада сва част у вези Мојковачке битке јер је он, супротно наредбама свог краља, послао Санџачку војску којом је командовао на Мојковац, у циљу заустављања продора Аустроугара.

Када помињемо значај Мојковачке битке, треба такође рећи да се у тренутку одигравања ове битке, главница Српске војске налази већ увелико између Скадра и Валоне у Албанији и да би чак успешним пробојем Аустријанаца на Мојковцу, њима требало између 7-14 дана по најгорем терену да сустигну најистуреније одреде Српске војске у одступању.

Међутим, оно што је најгоре и што квари славу Мојковачке битке је и чињеница да је у исто време Аустроугарска војска избила на Цетиње које је пало без одбране, иако је Црногорска војска управо на том терену имала велику теренску и стратегијску предност.

Од Цетиња до Скадра је потребно било 3 дана за Аустроугарску да сустигне српску војску, а Цетиње је пало у време одржавања Мојковачке битке, тако да Мојковачка битка није имала неки посебан значај у укупном заустављању aустроугарског продора и одбрани одступања Српске војске.

Такође, на Мојковцу у нашој војсци погинуло је тачно 205 храбрих војника који су држали линију по највећем мразу од -24C и огромним снежним наносима. Око 1000 наших војника је избачено из строја, рањени, промрзли итд.

И оно што је најважније кад се ради о одбрани одступнице Српске војске 1915-1916 године.

Највећа одбрана српске одступнице је био Лесковачки маневар или Битка код Мораве новембра 1915. године, када је у потпуности заустављен и успорен продор Бугарске војске са истока, као и немачких трупа Фелдмаршала Макензена са севера. Тада је погинуло више од 3000 војника са близу 14000 који су били избачени из строја.

Мојковачком битком се наша наука, на жалост, није подробно бавила. Само две озбиљне публикације постоје о њој, једна из 1940. године и друга из 1989. године.

Зато о њој више знамо из гусала него из научно-истраживачког рада.

Мојковачка битка стиче највећу популарност 1990-их година, када се уздиже наратив о јединству комуниситчких руководстава Србије и Црне Горе и стварању СР Југославије коју су чиниле Титове Републике Србија и Црна Гора.

Међутим, продором неоусташких идеја које су стизале од монтеусташа са Цетиња, почео је да кружи наратив о некаквом „дугу“ ког Србија дугује некаквим Црногорцима због одбране одступања Српске војске на Мојковцу (иако у Санџачкој војсци сердар Јанка практично није било Црногораца нити Цетињана, већ искључиво војска из Брда, Рашке и Метохије).

Никакав дуг не постоји око Мојковца и да су Срби паметни, Мојковац и сећање на читав Први светски рат би требало да искористе у циљу потирања црногорске државности и посебности и за поновно уједињење Црне Горе у Србију, као што је то учињено на Подгоричкој скупштини 1918. године.

ФОТО: фејсбук