Четници и партизани, они и ми, заједнички Срби – лудило не престаје
Пише: Славко БАСАРА
Приче су одавно испричане. Све ратне. И онде добровољачке и оне другосвјетске и ове недавне, грађанске.
Среће ни на видику!
Од солунаца и хероја потомци су постали подијељене интерешџије – једни четници, а други партизани. И док смо се млатили међусобно, усташе су завршиле најбољи посао – против хришћанства, уз помоћ Ватикана!
И данас се дијелимо на Србијанце, Црногорце и Републиканце, а усташе нам марширају Београдом и оштре ножеве. Ништа другачије није ни у Бањалуци. Само је компликованије, Крајишници се баш тако лако не предају и не дају идентитет, као „мегаполис“ на ушћу Саве у Дунав.
Али… Остају кокарда и петокрака као два симбола, заувијек, супростављена.
Сада их Срби ваде из рђе, али смо добили властодршце и блокадере и тешко је одредити којима који симбол из прошлости приличи. Сви они који су дочекали потомке кољача из Јасеновца у Народној скупштини Републике Србије су директно на своје чело ставили слово „U“.
И док се у Београду четници и партизани свађају, пардон – Срби са Србима, не требају нам непријатељи, они ће доћи тихо, насмијати се, запалити сијено и са њим све вриједности овог народа.
Убиће нас без метка испаљеног.
А ми ћемо, чак и угљенисани са пепелом од сијена у појатама које су четрдесетих година биле незапамћене ломаче у Европи и даље да се свађамо…
Од Тонина Пицуле много тога можемо да научимо.
И од Хрвата.
И од Албанаца.
Од муслимана у БиХ немамо шта да научимо јер су они изгубљенији од нас на овим ужанос компликованим просторима.
Пардон, Бошњака који трагају за путем својим… Неспорно!
О Црногорцима не треба трошити ријечи, више их је у Београд, но у цијелу Црну Гору.
Словенци никад Балкан нису били (проклет био ко их је примио), док су Македонци на издисају регионалног карактерисања њихове отаџбине.
Елем, балканско лудило не престаје.
П. С. Три фотографије које прилажемо уз овај текст, ваљда и највећем медиокритету упале понеку мождану вијугу.
ФОТО: фејсбук
