Ка­ко је европ­ска де­сни­ца „укра­ла” Бо­жић

Мно­ге крај­ње де­сни­чар­ске и по­пу­ли­стич­ке стран­ке ши­ром Евро­пе су по­че­ле да „при­сва­ја­ју” овај пра­зник као по­след­њу ли­ни­ју од­бра­не од „не­при­ја­тељ­ске”, се­ку­лар­не ле­ви­це

Пише: Миленко ПЕШИЋ/Политика

Нај­ра­до­сни­ји хри­шћан­ски пра­зник по угле­ду на Трам­по­ву Аме­ри­ку по­стао је но­ва ли­ни­ја иде­о­ло­шког фрон­та и у европ­ском кул­тур­ном ра­ту де­сни­це про­тив по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти ли­бе­рал­не ле­ви­це. Че­стит­ка  „Сре­ћан Бо­жић” ши­ром Евро­пе је знак от­по­ра на­мет­ну­тој се­ку­ла­ри­за­ци­ји и све ви­ше пре­ра­ста у по­ли­тич­ки сло­ган.

До­налд Трамп је још то­ком пред­сед­нич­ке кам­па­ње на­ја­вљи­вао да ће по­но­во „вра­ти­ти Бо­жић” у Аме­ри­ку као пр­ко­сни од­го­вор на „во­ук” кул­ту­ру. За ово­го­ди­шњи ве­ли­ки хри­шћан­ски пра­зник, ипак, ни­је мо­гао без ње­му свој­стве­не про­во­ка­ци­је. Трам­по­ва ово­го­ди­шња бо­жић­на по­ру­ка за­па­ли­ла је дру­штве­не мре­же иза­звав­ши по­ме­ша­не ре­ак­ци­је:

-Сре­ћан Бо­жић сви­ма, укљу­чу­ју­ћи и ра­ди­кал­но ле­ви­чар­ски олош ко­ји чи­ни све што је мо­гу­ће да уни­шти на­шу зе­мљу, али у то­ме не успе­ва. Ви­ше не­ма­мо отво­ре­не гра­ни­це, му­шкар­це у жен­ском спор­ту, тран­срод­ност до­ступ­ну за све, ни­ти сла­бо спро­во­ђе­ње за­ко­на – из­ја­вио је ју­че шеф Бе­ле ку­ће.

Ње­го­ве при­ста­ли­це су по­ру­чи­ле да је „осве­жа­ва­ју­ће” ви­де­ти пред­сед­ни­ка ко­ји „не глу­ми пра­знич­ну ли­це­мер­ност” већ отво­ре­но го­во­ри о по­ли­тич­ким пи­та­њи­ма. Про­тив­ни­ци су на „Ик­су” по­ру­чи­ли да су шо­ки­ра­ни ова­квим отво­ре­ним на­па­дом на ле­ви­цу ко­ја је не­при­ме­ре­на пра­знич­ном ду­ху. Ли­бе­рал­ни ме­ди­ји су ис­та­кли да је Трамп пре­тво­рио Бо­жић у кул­тур­ни рат уме­сто да га ко­ри­сти за по­ми­ре­ње ду­бо­ко по­де­ље­не на­ци­је.

Ње­го­вим тра­гом и мно­ге крај­ње де­сни­чар­ске и по­пу­ли­стич­ке стран­ке ши­ром Евро­пе су по­че­ле да „при­сва­ја­ју” овај пра­зник. За њих је Бо­жић као вер­ско и кул­ту­ро­ло­шко обе­леж­је хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је по­стао по­след­ња ли­ни­ја од­бра­не од „не­при­ја­тељ­ске”, се­ку­лар­не ле­ви­це.

У Ита­ли­ји, пре­ми­јер­ка Ђор­ђа Ме­ло­ни је од­бра­ну бо­жић­не тра­ди­ци­је учи­ни­ла цен­трал­ним де­лом свог по­ли­тич­ког иден­ти­те­та, пи­ше „По­ли­ти­ко”. Она је ви­ше пу­та ис­ти­ца­ла да је овај хри­шћан­ски пра­зник део угро­же­ног на­сле­ђа на­ци­је, не­го­ду­ју­ћи про­тив иде­о­ло­шких по­ку­ша­ја да се он раз­вод­ни.

-Ка­ко вас мо­ја кул­ту­ра мо­же увре­ди­ти? – пи­та­ла је Ме­ло­ни­је­ва ра­ни­је бра­не­ћи по­ста­вља­ње ја­сли­ца (ка­то­лич­ки сцен­ски при­каз Хри­сто­вог ро­ђе­ња) у јав­ним про­сто­ри­ма.

Ита­ли­јан­ска пре­ми­јер­ка ка­же да де­ца тре­ба да се уче вред­но­сти­ма ко­је су у скла­ду са по­ру­ком Хри­сто­вог ро­ђе­ња уме­сто да са­мо по­ве­зу­ју Бо­жић са слат­ки­ши­ма и по­кло­ни­ма. Да би да­ла при­мер по­што­ва­ње хри­шћан­ске ду­хов­но­сти Ме­ло­ни­је­ва је ра­ни­је на­ја­ви­ла да ће се уз­др­жа­ва­ти од упо­тре­бе ал­ко­хо­ла до Бо­жи­ћа.

Нај­ја­ча фран­цу­ска стран­ка На­ци­о­нал­но оку­пља­ње и шпан­ски Вокс та­ко­ђе су се су­прот­ста­ви­ли се­ку­ла­ри­стич­ким или „про­све­ће­ним” на­по­ри­ма да се сли­ке са при­ка­зи­ма Хри­сто­вог ро­ђе­ња за­ме­не не­у­трал­ном се­зон­ском по­ру­ком „Срећ­ни пра­зни­ци”. Ове де­сни­чар­ске пар­ти­је јав­но су тра­жи­ле да се у ка­то­лич­кој тра­ди­ци­ји при­ка­зи ја­сли­ца у ко­ји­ма сим­бо­лич­ки ле­жи тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац по­ста­ве по јав­ним по­вр­ши­на­ма.

Ал­тер­на­ти­ва за Не­мач­ку упо­зо­ри­ла је да бо­жић­не пи­ја­це гу­бе свој „не­мач­ки ка­рак­тер”, јер му­сли­ман­ска тра­ди­ци­ја све ви­ше по­ти­ску­је хри­шћан­ску. То ни­је нео­бич­но, јер је по­сле на­па­да на бо­жић­ни ва­шар у Маг­де­бург про­шле го­ди­не у ко­јем је стра­да­ло шест осо­ба Ал­тер­на­ти­ва за Не­мач­ку ор­га­ни­зо­ва­ла „ме­мо­ри­јал­ни марш” с по­ру­ком да је „те­рор сти­гао у наш град”, кри­ве­ћи за то др­жав­ну ми­гра­ци­о­ну по­ли­ти­ку.

Пре­ми­јер Вик­тор Ор­бан је Ма­ђа­ри­ма пу­тем дру­штве­них мре­жа че­сти­тао нај­ра­до­сни­ји хри­шћан­ски по­ру­ком „Ми­ран и сре­ћан Бо­жић сви­ма”. Ли­дер вла­да­ју­ћег Фи­де­са је до не­дав­но Бо­жић ко­ри­стио и као по­ли­тич­ки сиг­нал Бри­се­лу. Пред­ста­вио је Ма­ђар­ску кроз сти­ли­зо­ва­ну бо­жић­ну ви­део че­стит­ку као „нај­си­гур­ни­је ме­сто у „Евро­пи” ко­ја бра­ни хри­шћан­ске вред­но­сти и гра­ни­це од ми­гра­ци­је. Ор­бан је уочи са­мог пра­зни­ка Хри­сто­вог ро­ђе­ња унео и лич­ну но­ту. У ин­тер­вјуу за ТВ2 Ор­бан се под­се­тио на сво­је де­тињ­ство. Су­гра­ђа­ни­ма је от­крио да је за ње­га нај­ја­чи сим­бол Бо­жи­ћа ми­рис по­мо­ран­џи и оку­пља­ње це­ле по­ро­ди­це то­ком пра­зни­ка.

Мо­жда је ипак нај­да­ље оти­шла стран­ка Бра­ћа Ита­ли­је Ђор­ђе Ме­ло­ни ко­ја је Бо­жић пре­тво­ри­ла у спек­такл. У пре­сти­жном зам­ку Сант Ан­ђе­ло ор­га­ни­зо­ва­ла је по­ли­тич­ки фе­сти­вал са бо­жић­ном те­ма­ти­ком са све Де­да Мра­зом, кли­за­њем на ле­ду и ви­со­ком бо­жић­ном јел­ком осве­тље­ном у бо­ја­ма ита­ли­јан­ске тро­бој­ке. Бра­ћа Ита­ли­је су се на свом во­цап ка­на­лу по­хва­ли­ли да је ове го­ди­не фе­сти­вал био успех без пре­се­да­на.

Сту­дент Але­сан­дро Ме­ри­ђи и је­дан од ли­де­ра омла­дин­ског кри­ла стран­ке, ре­као је да је Ита­ли­ја за­сно­ва­на на спе­ци­фич­ним вред­но­сти­ма ко­је но­во­при­до­шли тре­ба да по­шту­ју: „У зе­мљи по­пут Ита­ли­је, не мо­же­те тра­жи­ти од шко­ла да укло­не рас­пе­ће. Оно пред­ста­вља на­ше вред­но­сти.”

Иако су по­ли­ти­ча­ри­ма „пу­на уста” Бо­жи­ћа чи­ни се да је са­мо хри­шћан­ство као ре­ли­ги­ја, ипак, гур­ну­то у дру­ги план. Мно­ги од њих ни­су лич­но по­себ­но по­бо­жни, а са­мо ма­њи­на њи­хо­вих би­ра­ча су прак­ти­ци­ра­ју­ћи вер­ни­ци ко­ји ре­дов­но иду на цр­кве­не слу­жбе. За де­сни­ча­ре и по­пу­ли­сте  хри­шћан­ство је ви­ше ствар кул­ту­ре – ци­ви­ли­за­циј­ска скра­ће­ни­ца ко­ја по­вла­чи гра­ни­цу из­ме­ђу „нас” и „њих”.

Да­ни­је­ле Ал­бер­та­ци, про­фе­сор на Уни­вер­зи­те­ту у Са­ри­ју, под­се­ћа да је осам­де­се­тих и де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка ра­ди­кал­на де­сни­ца др­жа­ла дис­тан­цу пре­ма цр­кви.

-То се про­ме­ни­ло из­ме­ђу 2010. и 2015. го­ди­не, на­кон ислам­ских те­ро­ри­стич­ких на­па­да у Евро­пи, ко­ји су пред­ста­вље­ни као су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја. Хри­шћан­ство је по­ста­ло кул­тур­ни мар­кер, на­чин да се пред­ста­ве као бра­ни­о­ци тра­ди­ци­о­нал­не по­ро­ди­це, тра­ди­ци­је и иден­ти­те­та – ка­же овај ис­тра­жи­вач по­пу­ли­зма за „По­ли­ти­ко”.

ФОТО: „Икс“