Логор Шопроњек

Подјелите чланак

Аустро-Угарска 1914.- 1918. године, 35.000–40.000 (25.000+3.000 српских) логораша

Пише: Мирчета ВЕМИЋ

Логор Шопроњек, „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике  Шопроњек” (Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Sopronnyék), био је још један логор у близини Нежидерског језера, на територији тадашње Угарске. Саграђен је по наређењу војне команде у Пожуну (Братислава) од 5. априла 1915. године, на једном брегу у Самерсдорфу (Samersdorf), удаљеном 12 км од садашњег насеља Некенмаркта (Neckenmarkt). Био је на почетку планиран за 15 000 људи, али је већ почетком 1916. године имао 70 великих барака са 17 390 људи. До краја 1918. године логор се увећао на 500 барака, међу којима известан број медицинске намене, тако да је имао нешто боље хигијенске услове од осталих логора. У њему су били смештени првенствено српски ратни заробљеници и интернирци, а затим и руски, италијански, румунски и др. заробљеници. Према наводима Аустријског журнала [Floiger et al. 2011] до краја рата овде је боравило 35 000 – 40 000 људи.

Срби су овамо, и то више цивили него ратни заробљеници, највише пребацивани преко логора Добој из Босне и Херцеговине, а затим из Србије и Црне Горе. Како је непосредно иза рата забележио Ћоровић, „у Шопроњек су углавном упућиване жене и деца из источних крајева Босне и Херцеговине, и ту је велик део заглавио од изнурености и патње. Једно време било је наших интернираца тамо око 8000.”

На сличан начин писао је касније и Стојиљковић: „Шопроњек је октобра 1916. године имао 25 000 српских заробљеника и 3000 интернираца из Босне, међу којима је било 250 деце”, с тим што се веома мали број Срба налазио у самом логору, јер су готово „сви били на раду на пољопривредним добрима”.

У том смислу у једном непотпуном списку регистровано је 5715 српских војника и цивила сахрањених на 114 места на територији данашње Мађарске.

Извор: ПОМОР СРБА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА И ИНТЕРНИРАНИХ ЦИВИЛА У АУСТРОУГАРСКИМ ЛОГОРИМА ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 1914–1918.

Географски институт „Јован Цвијић” САНУ

ФОТО: Вебсајт злочининадсрбима. ком

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *