Андровићи чувају ову светињу српског народа већ више од 1000 година

Пише: Српскопитање

На слици видите часни Крст првог српског светитеља кнеза Јована Владимира Војислављевића. Реч је о дрвеном крсту опточеном сребром, ког је, кнез Јован Владимир држао у рукама када га је убио синовац бугарског цара Самуила Јован Владислав у Преспи 1016. године.

Од тада па до данас га чувају Андровићи, српско братство из Вељих Микулића код Бара.

Главе су падале али Крст се није дао.

Многи освајачи, војске, разбојници, авантуристи и белосветски хохштаплери, покушавали су од Андровића да отму ову светињу чија је вредност непроцењива. Никоме није успело.

Од Турака, Млечана, преко Аустроугара, до војски у Другом светском рату, чак и Титови црногорски комунистички властодршци, сви су из Вељих Микулића одлазили празних шака. И сам краљ Никола Петровић-Његош је у једном тренутку намерачио да узме крст. Гореле су куће, падале су главе, али крст се није дао!

Чувају Андровићи већ више од 1000 година ову српску светињу и успомену на првог српског светитеља као зеницу ока!

Крст иначе само једном у години угледа светлост дана, о Тројчиндану, када га износе на планину Румију. Само троје Андровића знају где се крст чува током године и нико осим њих нема ту информацију.

Ко је био српски кнез Јован Владимир Војислављевић који је са овим Крстом мученички страдао?

Српски кнез Свети Јован Владимир (1000-1016) владао је најмоћнијом српском кнежевином Диоклитиом почетком 11. века, у време док је Балканом буктио Самуилов бугарски устанак 976-1018.

У намери да овлада читавим Балканом, бугарски цар Самуило удара на Србију и у борби заробљава кнеза Јована Владимира и одводи га у заточеништво у своју престоницу Преспу. Међутим, ту се догађа невероватна прича и Самуилова лепа ћерка Косара се заљубљује у српског кнеза, те Самуило одлучује да уда своју ћерку за кнеза Јована Владимира и врати га у Србију, како би тиме везао најмоћнију српску кнежевину за себе и своју тек створену државу.

Међутим, након страховитог пораза Самуилове војске од Ромеја у бици на Беласици 1014. године, сам Самуило умире од срчаног удара када је видео хиљаде својих војника који су по наредби ромејског цара Василија II Бугароубице (976-1025) били ослепљени, док је сваком стотом остављено по једно око да би могао да води остале ослепљене војнике назад Самуилу у Преспу.

Тада долази до великих тумбања у Самуиловој породици. Самуиловог сина наследника Гаврила Радомира убија његов синовац Јован Владислав. Затим он, у мају 1016. године зове српског кнеза Јована Владимира у бугарску престоницу Преспу како би се договорили о будућим потезима. Као залогу да неће убити српског кнеза, Јован Владислав шаље у Србију овај дрвени крст.

Када је стигао у Преспу, српски кнез Јован Владимир одлази прво на Литургију, одакле га на излазу из цркве убијају Владиславови војници одсецањем главе. У тренутку погубљења Свети српски кнез је држао овај крст у својим рукама.

Недуго после трагичне смрти кнеза Јована Вадимира, његове свете мошти бивају пренете у манастир Пречиста Крајинска на Скадарском језеру, док је крст донео српски свештеник из пратње кнеза који је био сведок убиства у Преспи.

Крст је у кућу братства Андровића донела као мираз свештеникова ћерка са заветом да се тај Крст чува до краја света и века. Од тада до данас је прошло више 1.000 година и овај крст се све време чува у кући Андровића.

Извор: фејсбук страница Историја Срба

ФОТО: фејсбук