Писмо пријатељу из СДС-а
Пише: Саша КНЕЖЕВИЋ
Драги мој,
Знам да ти писма и депеше ових дана стижу као на траци и да немаш кад ни да их отвориш, али ево и ја ти пишем, јер морам. Дош`о земан…
Знам да ти није лако, а кад ти је и било. Али некако сад ти баш није лако. Притисло са свих страна. Све личи на прољеће `93 кад те је притиск`о и Курта и Мурта, плус Слобо и Слобићи. Сјећам се тада један стари Удбаш рече, „Могу они Слобу не послушати, али и над Слобом има Слобо“. И не послушасте. Алал ти вјера занавијек.
Видим исти опет притишћу, а ти, а ви се колебате. Знаш ли да су синоним за колебати се – повијати се, љуљати се. Повијао си се и ти прије, можда си се и љуљао, али ниси дао да се то види. А сад се види. Сви ми некако сви сједите повијене грбе за оним столом.
Ја знам да ти дилеме немаш, да ти знаш ко треба бити кандидат и предсједник Српске и знам да сви то знате, али видим да се љуљате. У себи се љуљате. По души се љуљате. Зато ти и пишем, да ти помгнем к`о што је вазда пријатељ пријатељу помагао.
Шта ти мислиш да се деведесете поред професора Николе Кољевића појавио неки гузоњин син, бахат, богат, нешколован, полуписмен, полу од свега, да ли би се колебао? Тата му се накарао у стабилизицаији и сад хоће сину да помогне да постане неко, кад већ није ништа сам могао постати. Да ли би се и тада ти и твоји колебали? Да ли би вас пољуљале паре његове и притисци одозго? Да ли бисте смјели изаћи пред професора Кољевића, Биљану Плавшић нешто не бих помињао, и рекли, „Видите професоре, јесте Ви по свемо бољи, али мали, мали има тату“.
Не бисте. Ти први не би.
Па што се сад љуљаш? Између чега бираш? Између професора универзитета свјетског гласа, борца, оца, мужа, у сваком значењу те ријечи, и „Њега“? Које ти традиционалне вриједности баштиниш с „Њим“? Тридесет и три спрцо, ни кучета ни мачета, у ћаћиној кући живи, баба му ручак спрема. Ти си, као и ја у његовим годима рат претурио, факултет завршпио, оженио се, дјецу родио, са сто марака у џепу. И то понекад и тад њемачких. Ти видиш, као и ја да он нити шта зна, нити шта умије, осим да купује. Људе, али не цијеле, него полуљуде и полусвијет, како би рекао наш Дис. Ти ниси тај!
Никад ниси био, зато ми и јеси пријатељ.
ФОТО: фејсбук
