Све је, можда, у реду, а, можда, и није…
Политика јесте то што данас, нажалост, јесте, али и Борац је Борац то што је данас
Пише: Славко БАСАРА
Некадашњи предсједник и премијер Републике Српске, неприкосновена политичка персона наше отаџбине Милорад Додик био је јуче гост просторија Градског стадиона у Бањалуци, којег тако комунисти назваше.
Што?
Па да не би носио изворно име стадион „Бана Богољуба Кујунџића“ који га је изградио и на којем је, прије Борца, званичне утакмице у Првој лиги Краљевине Југославије играо Спортски клуб Крајишник (којег више нема). Крајишник је старији од Борца седам година, а проглашен је као великосрпски клуб од стране усташа, потом и комуниста. И угашен, фудбалским ријечником речено, свирепо!
Два назива, двије идеологије, исти џелат!
(Данас су за све криви четници).
Иако су у Крајишнику играли сви: Срби, Хрвати, муслимани, Јевреји и остали… Он је анатемисан као великосрпски (наслијеђе Нике Јуринчића у Југославији). Па и „господина“ Месуда Мулаомеровића, „упакованог“ Југословена из авнојског Јајца.
Гдје су сви ти некадашњи муслимани бањалучки, данас Бошњаци из подрума „Холидеј ина“, праводољубци, чланови Борца кроз историју и вијек трајања да осуде напад на два „исламиста“ садашње шампионске генерације: Мухамед Ибрахимбеговић, Дамир Шпица и генерације с њима. Асмир Авдукић није из Бањалуке, али су га на Грбавици питали учи ли вјеронаук!
Јесу ли, господо, Амер Хирош и Дамир Хреља, па са њима и млади Сијарић, ЧЕТНИЦИ?
Одговори „шехер“ Бањалуко!
Није се огласио ни Стојан Малбашић, највећа легенда клуба! Да заштити своје играче… Дакле, Борац још увијек гради свој идентитет, без обзира на све.
Елем, Милорад Додик зна да прича свашта, и у тој сваштарији доста добрих ствари и каже, а да ли их се придржава… Отпад ријечи се на убрајају у ову причу. Поготово када се уз њега пришлепа одређени број шалабајзера. Миле тако не мисли, али мора да каже!
То је други пар опанака!
Међутим, ако се тежи политичким говорима, а да фудбал и спорт, у овом случају Борац, буду само увод са својих 100 година славе (побједа и пораза) говорник треба да изађе ван трофејне сале, најбоље и стадиона, и да у улици која носи назив Владике Платона да политичку изјаву за јавност.
Када је „главни“ давао политичке изјаве у трофејној сали Кошаркашког клуба Игокеа на дан крсне славе?
Не иде баш тако…
Политика јесте то што данас, нажалост, јесте, али и Борац је Борац то што је данас. Треба поштовати и име и традицију и улогу и слободу. И кућу која је позвала госте на крсну славу…
У православљу, код Срба, домаћин славе одређује правила понашања, гости се моле за домаћина…
Спорт не може без политике, али од 365 или 366 дана, зависно каква је година, домаћин мора да има бар један свој дан. Слободе.
Све је, можда, у реду, а, можда, и није…?
Видјећемо!
Врло брзо.
П.С. Драшко Станивуковић није бан Богољуб Кујунџић, али није ни дрипац. Бањалука није више касаба, али није ни велеград. Борац јесте оно што је одувијек био. Борац за слободу, симбол трајања!
Нико никог не треба, нити смије да подцијени, иначе се (шаховска) партија лако изгуби.
ФОТО: фејсбук
