Мајска бомбардовања Бање Луке (Апокалипса јуче)
Пише: Зоран ПЕЈАШИНОВИЋ
Бања Лука је у Другом свјетском рату доживјела више ваздушне нападе фактички свих зараћених страна, али су по посљедицама без премца савезничка бомбардовања 1944. године, посебно напади 29. и 31. маја. Умјесто прецизних удара по војним циљевима, бомбардовано је шире градско језгро, што је довело до великих страдања цивилног становништва и разарања урбане структуре града. Под здробљеним зградама и на бањалучким улицама лежала су људска тијела и раскомадане животиње помијешане са циглом, летвама и малтером. На неколико мјеста избио је пожар, изазван запаљивим бомбама.
Зоран Мачкић, њабољи познавалац ове теме, идентификовао је 131 жртву првог и још 12 жртава другог бомбардовања, уз напомену да је у рушевинама и на улицама пронађено око 200 погинулих, углавном цивила. (На списку страдалих је и 82-годишња Ката Гутић, мајка Виктора Гутића.)
Тачан број жртава никада није утврђен, јер је град у то вријеме био препун избјеглица из других крајева НДХ. Колективне сахране обављене су 1. јуна, док су накнадно пронађене жртве сахрањиване појединачно. Највећа масовна гробница ископана је у кругу Градске болнице, гдје је сахрањено 77 лица.
Материјална разарања била су катастрофална. Пописом из јуна 1944. утврђено је да су потпуно уништене чак 164 зграде, тешко оштећено 386, а лакше још 150 објеката. На чак 60% преосталих грађевина полупана су стакла, оштећени кровови и столарија. Улице су биле затрпане рушевинама, потрганим електричним, телефонским и водоводним инсталацијама. Центар града претрпио је разарања која су трајно измијенила физиономију Бање Луке.
Са овим страдањем града се можда могу поредити само она за вријеме Великог бечког рата крајем 17. вијека, ако су таква поређења уопште умјесна.
П. С.
Као илустрације дати су кадрови из документарног филма Александра Бојка, снимљеног управо у дане бомбардовања.
ФОТО: фејсбук
