Како су усташе помориле српско село Хомољац марта 1945. године

Пише: Јелена ЂОКОВИЋ ИВИЋ

Четрнаестог марта 1945. године, у самом сумраку Другог светског рата, док се слобода већ назирала на хоризонту, у малом српском селу Хомољац код Коренице одиграо се злочин који остаје као оптужница против  хрватског усташког зла.

Када су борбе у том крају утихнуле и људи се поново приближили селу, затекли су сабласну тишину. Куће су биле спаљене, дворишта пустa, а нигде није било ниједног човека. Убрзо је постало јасно да то није било напуштено село – већ место покоља.

На једном колцу, поред ограде, налазило се тело малог детета.

Девојчица је била набијена на колац. Потпуно гола, смрзнута на студени, личила је на укочену лутку. Крв која је текла низ ножице и колац, и била се заледила на хладноћи. Тај призор био је доказ до каквог безумља може да доведе мржња.

Њено име било је Милена Лалић, рођена 1944. године. Није имала ни годину дана када су је усташки крвници набили на колац.

Само месец дана касније Лика је ослобођена од Павелићевих наци-фашиста. Милена је могла да живи, да расте, да се игра са другом децом. Али кроз Хомољац је прошла усташка неман.

У згариштима кућа откривени су делови људских тела – печене руке, ноге, понека лобања. Усташе су мештане затварали у куће и живе их палили. Ко би покушао да побегне из пламена био је убијен и бачен назад у ватру.

Људи су се гушили у диму и пламену. Неки су покушавали да се спасу, али су усташе довршавале посао. Тако су у пепелу остајала тела спаљена до половине, док је други део лежао ван згаришта.

Када су рушевине раскопане, из пепела су извучени угљенисани остаци људских тела.

Нико се није спасао.

У том безумном покољу усташе су побиле и спалиле 45 становника овог малог српског села.

Из куће Лалића убијено је 37 душа, из куће Пањковића шест, а међу жртвама су и Раде Паравина и Пера Станић.

Није било никога да сахрани мртве. Од многих су остале само спаљене кости. Ипак, ти остаци су сакупљени и закопани у близини спаљеног села, да их гладни пси и курјаци не развлаче.

Тог 14. марта 1945. године у Хомољцу је убијено:

22 деце узраста од једне до петнаест година,

шест младих од 16 до 23 године,

једанаест људи од 32 до 49 година,

шест стараца од 51 до 72 године.

Ово није само трагедија једног села.

Ово је оптужница против усташког злочина који је оставио за собом спаљену земљу, угљенисане кости и тишину у којој више нема ни дечјег плача ни људског гласа.

Зато се Хомољац памти.

Да се истина никада више не закопа у пепео!

ФОТО: фејсбук