На данашњи дан прије 42 године напустио нас је Бранко Ћопић (видео, Ћопићу опрости)

Пише: Српскопитање

На данашњи дан, 26. марта 1984. године заувијек нас је напустио Бранко Ћопић, истакнути писац и патриота, Крајишник којег су сви вољели.

Отишао је скоком са Бранковог моста у Београду као дисидент којег је прогањала комунистичка власт, а у вријеме прогона његова мајка Соја је другу Титу у фацу рекла: „Мој Бранко не лаже“!

-Ја сам свакоме са том својом хумористичком маском могао подвалити да сам увијек ведар, расположен — изузев Десанки Максимовић, која је једанпут написала у неком предговору: „Бранко Ћопић је, у основи, тужан човек. Она је то однекуде докучила – причао је Бранко Ћопић.

Писао је поезију, приповјетке и романе, а прославио се својим причама за дјецу и младе, често смјештеним у вријеме Другог свјетског рата у револуционарној Југославији, писаним са његовим карактеристичним хумором у виду подсмјеха, сатире и ироније.

Као професионални писац, Ћопић је био веома популаран и његове књиге су се продавале у великом броју примјерака. То му је омогућило да живи искључиво од својих списа, што је било ријеткост за тадашње југословенске писце. Квалитет његових списа довео га је до укључивања у наставни план и програм основне школе, што је значило да су неке од његових прича нашле пут у уџбеницима, а неки романи постали обавезна лектира.

Почетком 1950-их писао је и сатиричне приче, критикујући друштвене и политичке аномалије и личности из тадашњег политичког живота земље, због чега је сматран дисидентом и „јеретиком”, и морао је да се правда партијској хијерархији. Његова „Јеретичка прича“ је изазвала велике „ломове“ у Југославији.

Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашани, код Босанске Крупе, у Босанској крајини, у западној Босни. У исто вријеме, његов отац Вид, као војник Аустроугарске армије, борио се негдје на фронту у Карпатима, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у Српској војсци против Аустроугарске. Кад му је било четири године, умро му је отац. Ћопић је, заједно са млађим братом и сестром, остао да живи поред мајке Соје, дједа Радета и стрица Ниџе.

Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а Учитељску школу похађао је у Бањалуци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповјетку 1936. Његова дјела су, између осталих, превођена на енглески, њемачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и умјетности (САНУ) и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ). Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Кад му је било свега доста, Бранко је скочио с моста.

ФОТО: фејсбук