Подјелите чланак

Привремени зид у сарајевском насељу Грбавица, као заштита од муслиманских снајпера, који су претходно покосили неколико стотина српских цивила, међу којима и дјеце.

Од 1992. до 1995. године трајао је грађански рат у СР БиХ у којем је приказана српска окупација Сарајева што не одговара истини, Срби су дијелове града које су контролисали назвали Српско Сарајево и вођене су уличне борбе у којима је страдало много недужних грађана, поготово од муслиманских снајпера.

Сличне објаве

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 99 Фудбалски клубови Црвена звезда и Партизан су основани 1945. године, црвено-бијели 4. марта, а црно-бијели 4. октобра. Петокрака је заштитни знак на грбовима оба клуба, а путем друштвених мрежа кружи приједлог нових – српских верзија грбова два београдска великана. Под паролом: „Будимо јединствени, достојни србства и србских обележја. Навијајмо за…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 68 Српски народ је одувијек, чак и у најтежим и компликованим ситуацијама, приликама и временима, показивао духовитост. Тако је на друштвеним мрежама осванула и „коалициона фотографија“ за „горући“ проблем послије одлуке ЦИК-а БиХ која је дијелом поништила ванредне изборе за предсједника Републике Српске. Ко ће писати жалбу?

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 17 На данашњи дан, прије 27 година, НАТО авиони почели су зликовачку агресију на јенду суверену земљу, чланицу Уједињених нација која никога није напада. Иза агресије под називом „Милосрдни анђео“ која је трајала 78 дана остала је пустош и смрт. Страдало је више хиљада цивила, међу њима и дјеца, а бомбардована…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 27 Домаћин сусрета био је Салем Шеховић, а на ифтар су стигле личности које ријетко видимо заједно за истим столом: Михаило, фра Мирко Мајданџић, Миро Лазовић, Рифат Шкријељ, бивши дипломата Мирза Хајрић и Едхем Пашић, затим Схабан Трстена, Имер Кадријовски, Градимир Гојер, академици Ненад Чанак, Ибрахим Жуђеловић и Златко Булић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *