Замка у Сребреници је била припремљена
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Објавом „Басиони, Изетбеговић и Кинкел искористили су Муслимане из Сребренице и гурнули их на губилиште!“, покушао сам да кажем да се све намјештало: од увођења термина „локални геноцид“, преко прецизирања дефиниције за „локални геноцид“, до прибављања доказа и стварања ситуација којима би се могла поткиријепити дефиниција за „локални геноцид“, те формирања суда путем којег би се у судску праксу могао увести термин „локални геноцид“.
Значи, постављена је правна дефинициа „локалног геноцида“, и то је урадио Махмуд Шериф Басиони. За потврду те његове дефиниције Басиони је требало да има одговарајуће доказе из БиХ. Инсистирали су муслимански политичари и правници из Сарајева да се етничко чишћење, које се десило у неким општинама, преименује у „локални геноцид“, али им то није могло „проћи“.. Недостајало је још НЕШТО да би се употпунила Басионијева дефиниција „локалног геноцида“. Онда је правни експерт на високом положају у УН-у Махмуд Шериф Басиони тражио, а од кога другог неголи од Изетбеговића, и то НЕШТО што је недостајало у другим случајевима (читати: општинама).
То НЕШТО што му је требало, била су масовна убиства. Хакија Мехољић је био на трагу да то разумије, међутим, само је објелоданио да га је Изетбеговић питао да ли муслиманско руководствао из Сребренице може да организује ситуацију у којој ће „Срби извршити покољ 5000 Муслимана“, јер то од „њега (Изетбеговића) тражи Клинтон“. Пртепостављам да је ту Изетбеговић заобишао истину, да је то ипак тражио само Басиони, који је почетком 1993. године добио подршку у америчком Сенату за своје активности на „локалном геноциду“, и осјетио се моћним.
Значи, дефиниција „локалног геноцида“ је постојала, постојао је и човјек који је желио да буде први тужилац у том будућем суду (Махмуд Шериф Басиони), а постојао је и њемачки министар иностраних послова Клаус Кинкел који је, без обзира на то што његова држава није чланица Савјета безбједности УН-а, био довољно утицајан да прогура оснивање Хашког трибунала у тим тијелу ОУН-а, Наравно, постојала је и муслиманска страна из БиХ која је улогу жртве у босанскохерцеговачком рату одлично играла, а на коју се муслиман Басиони ослањао од самог почетка свог рада. Постојала је и страна на коју су њемачки политичари традиционално кивни – српска страна.
Требало је, како рече Хакија Мехољић, организовати да „Срби изврше покољ 5000 Муслимана из Сребренице“. Како је у америчком Сенату растао утицај Махмуда Шерифа Басионија и напредовале политичке активности Клауса Кинкела на формирању Хашког трибунала, појачавали су се злочини које су Муслимани из Сребренице вршили над Србима у српским селима око Сребренице. Код локалног српског становништва расла је жеља за осветом. Злочини које су Муслимани починили у Кравици и Скеланима били су посљедње капи које су прелиле чашу. Војска Републике Српске кренула је на Сребреницу. Међутим, стране дипломате и страни политичари на челу са Клаусом Кинкелом, успјели су, у априлу 1993, да сачувају Сребреницу од предаје српској војсци. Сребреница је тог априла постала „заштићена зона“, а наредног мјесеца основан је и Хашки трибунал.
Створила се одговарајућа ситуација за Басионија, Изетбеговића, Кинкела и све друге политичке непријатеље Срба и Републике Српске. Недостајало је да се „УН-ова заштићена зона“ етнички очисти и „Срби изврше покољ 5000 Муслимана“.
ФОТО: фејсбук
