Избори који су већ одлучени!

Пише: Немања УШЋУМЛИЋ

За пет мјесеци су избори и сада дјелује да ће бити најјефтинији избори до сада.

Избори који су већ одлучени.

Избори у којима неће бити пуно плаћања, запошљавања и обећавања.

Милорад Додик предизборну кампању не мора ни водити. Купи кокице, завали се у фотељу и понеку коску баци и то је то.

Ова опозиција је најгора ствар која се може једној оваквој држави догодити.

Толико сујетна, егоистична и поткупљена. Разни интереси, од личних до великих глобалних, толико их изједају да више нису у стању да сакрију свој анимозитет једних према другима.

СДС крије своју дубоку подијељеност и у ствари има аутономне ентитете унутар себе.

Толико су међусобно подијељени да су поједини људи, као личности, јачи од централе, што Бранка Бланушу доводи у позицију да преговара, умирује, смирује и калкулише.

Један дио, чини ми се мањи, везан је за СНСД, већи за Александра Вучића, а постоји и трећи који је тешко уопште сврстати.

Кланови у СДС-у се глођу и свађају, примирују па се поново групишу и сукобљавају.

Вучић контролише Народни фронт Јелене Тривић и тај нови покрет Драшка Станивуковића у толикој мјери да је у стању да их примири и помири, иако се већ дуго не могу очима гледати, а то нису ни крили.

Небојша Вукановић и његов покрет (у којем сам и сам провео једно вријеме) покренули су отворен сукоб према Тривићки и Станивуковићу, нападајући их жестоко, очекујући да га управо они подрже као кандидата.

Дао је ултиматум Блануши да га подржи и тако јасно подијелио несрећну опозицију на два дијела. Као и сам СДС.

Било је јасно да ће Блануша изабрати Станивуковића — не зато што је бољи, него зато што је јачи гласовима које може донијети, инфраструктуром и новцем којим располаже.

Поента је да ову власт не могу оборити никако, осим ако дјелују заједно.

Нажалост, тек 2030. године ће бити нова шанса.

До тада вјерујем да термоелектрана у Угљевику можда више неће постојати, да је могуће да ће кренути ископавање литијума, да ће Хрватска покренути одлагање нуклеарног отпада на Трговској гори, а нас ће бити мање за 60 до 70 хиљада, можда заврше овај пут према Фочи до тада и распишу какав тендер да се прави мост на Шћепан пољу…

Ако ова опозиција буде ту и тада, онда више ништа нема смисла.

Гледам коментаре људи који навијају за своје странке, а против су других, а Додик се више и не спомиње.

Као ни општи национални интерес.

Жао ми је Блануше, кога су гурнули у ринг да мири очигледно непомирљиво, и можда на крају буде главни кривац за очигледну пропаст.

Они људи који ме знају, знају и колико сам острашћен — неки кажу и да сам утописта — али сада сам баш разочаран.

У овоме нећу учествовати.

И још да напоменем, да нити једна странка није дала неки план рјешења проблема, повезало га са лицем који ће носити тај план и нешто конкретно урадити.

Ваљда је најбитније да све сведе на борбу око ове двије, три функције а касније као плијен подјеле министарства.

ФОТО: фејсбук