Земљотрес у Скопљу 1963. године
Пише: Српскопитање
У земљотресу у Скопљу, моментне магнитуде 6,1, који се догодио 26. јула 1963., преко 1.000 људи је погинуло, више од 3.000 повређено, а између 120.000 и 200.000 људи је остало без властитог дома. У потресу је уништено између 75 и 80 посто града.
Потрес који је на лествици магнитуде момента мерио 6,1 (еквивалентно 6,9 на Рихтеровој скали), збио се 26. јула 1963. у 5.17 према локалном времену. Подрхтавање је трајало 20 секунди и осетило се дуж већине долине реке Вардар.
Вест је из Скопља у Београд пренео у рано јутро 26. јула 1963. дописник „Политике“ Јован Поповски, а одатле су вест преузеле друге агенције. Тим поводом, Политика је штампала прво ванредно издање свог часописа после Другог светског рата.
Након неколико дана од земљотреса, 35 држава затражило је од Генералне скупштине Уједињених нација да уврсти помоћ за Скопље на попис својих агенда. Помоћ у облику новца, медицинских, инжењерских и грађевинских тимова и намирница понудило је 78 држава.
Председник СФРЈ Јосип Броз, одмах после земљотреса је изјавио:
„Скопље је доживело невиђену катастрофу, али ми ћемо поновно изградити Скопље. Постаће понос и симбол братства и јединства, југословенске и светске солидарности.“
Ове речи (слова) су направљене од стиропора и окачене на старој железничкој станици као спомен-обележје у изградњи после земљотреса. Поруку је 2000. године уклонио тадашњи директор Музеја, уз образложење да слова треба заменити новим, а зид реконструисати. Али, до данас то није учињено.
Убрзо је град почео да се гради по нацртима Кензо Танге и Адолфа Циборовског. Стара железничка станица је данас Музеј града Скопља и симбол је земљотреса. Сат станице је заувек заустављен на кобних 5:17 ујутру.
Једна од првих мера градских власти била је организована евакуација скопске деце широм Македоније и СФР Југославије. Како би евакуација била организованија, при Градској скупштини је формирано Одељење за народну одбрану, које је било смештено на игралишту ФК Работнички, а евакуацијом су обухваћени неактивни становници, жене, стари и немоћни, инвалиди и сва деца до 15 година старости . Након земљотреса, евакуисано је укупно 105.000 људи, од чега око 30.000 деце. Део евакуисаних (63.200 људи) отишао је код родбине и пријатеља у унутрашњост Македоније, а 41.743 је распоређено у друге југословенске републике. Тако је Скопље у данима после земљотреса постало град без деце.
Око 42.000 људи евакуисано је широм градова Србије, и то у: Београд, Ниш, Лесковац, Крагујевац, Краљево, Смедерево, Сремску Митровицу, Шабац, Канижу, Боговађу, Пионирски Град и друга мања места. Општа окружна болница у Скопљу је премештена у Врање, а биле су кориштене и Нервна клиника, венерологија, гинекологија и оториноларингологија у Нишу. На Косово и Метохију евакуисани су пацијенти у Интерну болници у Приштини.
У Словенију је из Скопља евакуисано 2.875 деце, у места: Солкан, дом Ивана Цанкара у Љубљани, Изола, Постојна и Дебели Ртич код Копра.
Око 11.000 евакуисаних је било смештено широм Босне и Херцеговине, у објектима у Сарајеву, Бихаћу, Бања Луци, Илиџи и другде.
Црвени крст Црне Горе је обезбедио смештај за око 1.171 особу. Велики број деце смештен је на Црногорском приморју, као и у Титоград, Цетиње, Никшић, Бар, Рисан, Иванград, Жабљак и друга места.
За Хрватску је отишло 3.136 евакуисане деце и то у: Ријеку, Сплит, Осијек, Преко код Задра, Водице код Шибеника, Женски дом у Карловцу, Српске Моравице, Цриквеницу, Загреб, а на хрватском приморју отказани су туристички аранжмани гостима како би се примила скопска деца.
Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија
ФОТО: фејсбук
