Анатолиј Лебед, добровољац на Косову и Метохији 1999. године и херој Русије

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

Најцењенији и најодликованији руски специјалац, херој Русије, Анатолиј Лебед (1963- 2012).

Учествовао је у рату у Авганистану, Србији (Косово и Метохија), Другом чеченском рату, Дагестану и у рату у Јужној Осетији.

Пензионисао се 1994. године, али 1999. године добровољно учествује у организовању руских специјалних снага у Дагестану доневши им опрему коју је сам купио.

Исте године он и његови саборци из бивше ваздухопловне дивизије организују се као добровољци и стижу у Србију као помоћ у гашењу побуне шиптарских терориста на Космету.

Како је сам рекао у једном интервјуу дошао je у Србију да помогне православној браћи јер им је потребна помоћ и посебно напоменуо да жели да помогне држави Србији из својих уверења а не због неких компанија или појединаца као неки ‘’добровољци’’ (плаћеници).

Такође је више пута поновио да је долазак на Космет била одлука њега и његових сабораца и да их пре тога нико из Србије није звао да дођу.

Увек је био водећи на фронту током борбених операција, представљајући себе као оличење храбрости.

У Другом чеченском рату 2003. године на Улус-Керт планинама губи ногу тако што је нагазио на мину. Но, ни то га није омелo да здушно помаже интересима Русије како год може па је без ноге преко 840 пута скочио са падобраном, а при том се бавио и борилачким вештинама уз помоћ протезе.

Деветог јануара 2005. године његова патрола је упала у заседу, одбијајући да преда своје рањене људе у руке непријатеља он је једном руком савладао 3 побуњеника спашавајући животе својим војницима. За тај подвиг награђен је оредном Хероја Руске Федерације.

У наредној борби 24. јануара 2005. године био је рањен више пута у леђа штитећи своје своје људе од експлозије бомбе.

Москва је званично објавила да је у петак 27. априла 2012. године у 17:45 на Богородском аутопуту Анатолиј Лебед изгубио контролу над својим мотором, ударио у ивичњак, затим пао и умро од задобијених повреда.

Вечна му слава!

Извор: Отачаство

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Бањалучки Дивљи запад

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 49 Како су старе биртије на Малти варале државну царину кроз задњи прозор? Извор: Бањалучке приче Данас су тамо кружни ток, парк и мирна престижна насеља, али некада је Малта била бањалучки дивљи запад. Старе биртије на Малти су заправо биле прве „бањалучке царинарнице“ и центри жустрог друштвеног живота са специфичним…

  • Феномен србомржње!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 118 Пише: Владимир УМЕЉИЋ У једном од својих романа, који чине његов чувени „Хавански квартет“, Леонардо Падура наводи једну кубанску изреку о мизантропима: „Ко у трбуху носи толико много мржње, мора да је затруднео од једног нацисте.“ У односу на сопствена историјска, многобројна и негативна искуства, српска варијанта ове изреке би…

  • Балкан који нестаје

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 173 Пише: Миша ЂУРКОВИЋ/Нови Стандард Од 2022. до 2024. коначно је одрађена серија пописа у балканским земљама, која је одлагана због короне или политичких несугласица. Подаци који су стигли су поразни, а још поразније је што сви знају да су нетачни и нереални. Па ипак, шта нам они казују? Управо сам…

  • Коме смета Гаврило Принцип?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 168 Пише: Вишња АРАНЂЕЛОВИЋ/Раша Тудеј Споменик Гаврилу Принципу у центру Београда заливен је црвеном бојом и то само неколико дана након што су на мети вандала били: Гробница народних хероја на Калемегдану, биста Димитрија Туцовића на Тргу Славија и споменик Бориславу Пекићу на Цветном тргу. У кратком временском размаку, различита места…

  • Вијековима далеко од цивилизације

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 112 Пише: Дамир ОМЕРБЕГОВИЋ Стољећима је Босна под Турском чизмом била одсјечена од сваког интелектуалног, економског и технолошког развоја који је обликовао данашњу Еуропу. Док је некоћ ренесанса цвјетала у Италији, док је индустријска револуција постављала темеље модерних економија у Британији и Њемачкој, Босна је сав тај период провела као османлијска…

  • Из архива: ЦИА и Готовина

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 98 Пише: Мирослав ЛАЗАНСКИ/Политика На годишњицу његове смрти, лист „Политика“ објавио је текст Лазанског о операцији „Олуја“ објављен 23. новембра 2012. године. Текст је написан у време непосредно након што је суд у Хагу ослободио генерале Анте Готовину и Младена Маркача одговорности за протеривање Срба у акцији „Олуја“. Ко је био…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *