Жена и ружноћа

Пише: Свештеник Јован Валентин ИСТРАТИ

Ако питате девојке и жене да ли су задовољне својим изгледом, ретко ћете наћи неку која не би желела да промени барем део свог тела или лица.

Данас су жене потпуно под утицајем, чак и манипулисане, комерцијалним часописима и визуелним медијима: они варварски намећу одређени модел женствености који практично не постоји у стварности или је достижан само кроз  ампутацију дела бића.

Данашње девојке, а сутрашње жене, тако доживљавају колосални притисак овог вредносног модела.

То укључује и Барбике, које су постале опсесија за девојке и чије анорексичне димензије могу да осуде на беду и болест сваку девојку која жели да их опонаша.

Чак се и концепт лепоте трансформисао из апсолутне мистерије љубави у скуп телесних величина и модерних пропорција, постигнутих гладовањем и мучењем.

Свето писмо, Реч Божја, јасно нам говори да смо створени по лику Божјем

(Види: Пост. 1:26–27; 5:1).

Истовремено, велика већина жена је незадовољна овом сликом.

Шта се може учинити?

Треба напоменути да ово незадовољство, вештачки подстакнуто медијима, заправо генерише индустрију дијета, пластичних операција, козметике, процедура и тако даље, вредну више милијарди долара.

Нажалост, данашње девојке више не желе да изгледају као Господ и Богородица, већ

желе да буду као Барбика и мис универзума.

Међународна статистика, посебно на Западу, где је ваљак секуларизације темељно захватио људске душе, је трагична.

Хиљаде девојчица извршава самоубиство због свог изгледа.

Анорексија и булимија су честе болести у цивилизованим земљама, а страх од „ружноће“ је свемоћан.

Половина случајева депресије у свету (говоримо о милијардама људи!) последица је недостатка самопоуздања у свој изглед или успех у друштву, а не због сиромаштва, глади итд.

Дакле, корен зла не лежи споља, већ у уму, мученом прекомерним придржавањем модних трендова, што рађа пропадање.

Шаблон вештачке лепоте је стога произвођач неизлечиве туге, депресије, па чак и смрти.

Друштво не чини ништа да ублажи последице ове естетске пандемије; напротив, неки мушкарци, програмирани медијима да реагују на тренди лутке, претварају се у строге судије жена које се не уклапају у овај калуп.

Оно што жене не разумеју јесте да мушкарца који стоји пред њима не занима толико њена одећа, естетика, шминка, козметика, додаци или боја косе, већ сама жена, која ствара живот и радост у љубави и рађању деце.

Жена не живи да би ходала пистом, била модел, манекенка или звезда, већ да би постала супруга и мајка – да би достигла оне највише врхове женствености у којима проналази спасење.

Збирка сиријских молитава из првог века нове ере под називом

„Оде Соломонове“, које сматрам најлепшим хришћанским стиховима свих времена, садржи изванредну и теолошки дубоку дефиницију људске естетике, виђене кроз чисте очи Бога, који у химни каже:

„Гле, Господ је наше огледало,

Отвори очи своје и погледај у Њега,

И проучи црте лица свога,

И тада принеси хвалу Духу Његовом.“

Обриши руменило блуда са лица свога

И заволи светост Његову и обуци се у њу.“

Права лепота долази изнутра; она сија у чистоти и верности, рађа живот, доноси радост у срца људи, преноси страхопоштовање вечности, проглашава љубав – моћ целог универзума – препричава чуда Божја и смирено одражава славу Онога који је изнад небеса.

ФОТО: фејсбук