Вољени Дуле непријатељ свега српског!

Пише: Томо МИЉАНИЋ

За испаћај какав су навијачи Партизана приредили Душку Вујошевићу вриједи живљети. А он се радовао растанку 2006.

Душко В. Подгоричанин, велики Црногорац, обожавалац и подржавалац Мила Ђ. противник свих предсједника Србије, тренер три кошаркашке репрезентације и више несрпских клубова, ипак, ће бити само запамћен од стране навијача КК Партизан као тренер – њихов тренер.

Опште је познато да навијачи Партизана кога заволе они му слијепо пруже љубав, чисту љубав.

Нажалост неких које партизановци воле Партизан је српски клуб, још тужнији су што ће српски и остати.

Вољени Дуле никад није ништа рекао против иједног румунског или руског или било ког другог политичара из земаља гдје је зарађивао тренерски хлеб искључиво је био противник само (и свих) српских владара.

Камо среће да је једини, таквих ћете срести у свим професијама. Они су тема ове објаве.

Зашто, који ђаво тјера неке људе из Црне Горе да се острашћено залијећу на српске политичаре и да им све српско смета иако живе у Србији?

Није ђаво но црногорски парадокц, који важи за малобројне (али громогласне и уочљиве) људе из Црне Горе.

Примјер 1

Неки црногорски колонисти (добјежала гола и полугладна сиротиња) које је Србија са чистим срцем примила (без прекора) дала им све плодну земљу, куће и имања ослобођена крвљу Солунаца, образовање они (не сви наравно) умјесто захвалности постају војводански сепаратисти. Је ли то нормално, да ли би се тако понашали да су, рецимо, из Сенегала, да ли би ти Сенегалци имали мрву об(ра)зирности према држави домаћину. Крмад!

Примјер 2

Пеко Дапчевић је толико мрзио Србе (свој етнос, а који му је дао све) да је направио тотални отклон од свега српског тако што је на крају инсистирао да му се име на гробу уклеше латиницом. Јадник.

Примјер 3

Црногорски парадокс, је кулминирао на Референдуму, од њуцрногораца (сви етнички Срби) који су своје богаство стекли у Србији није се могло живљети у доба Референдума, гребали су ноктима и зубима да одвоје Црне Горе од Србије. Болесници.

Итд и тако ближе.

Антисрби из Црне Горе, а који једу хљеб у Србији се осјећају као свој на своме (а веома ријетки њуцрногорци умију и могу успјети игдје друго у свијету као у Србији). Сви који говоре српски језик живе у једном ареалу међу њима Светосавци се разликују по томе што Светосавци никога не тјерају, то антисрби знају ако су антипротивани неће трпети никакве последице. Зато су њуцрногорци у Србији умислили да су богови, а као богови кроз Србију иду само једносмјерним путевима с црвено-жутом ротацијом. Убијеђени самодоказани надљуди из Црне Горе пружају српским домородцима част својим „божијим“ присуством и за ту част траже све, љубав новац, славу,  углед… искључиво само најбоље.

ФОТО: фејсбук