Најстарија сефардска синагога?
Пише: Зоран ПЕЈАШИНОВИЋ, историчар
У Дубровнику се, наводно, налази најстарија активна сефардска синагога на свијету! Потиче, како читасмо, још из 1408. године. Тако пише у разним туристичким књигама и на порталима.
Неспорно је да је Јевреја у том граду било и прије, као и да су годину раније (1407) добили право становање у Дубровнику, уистину, само као странци, али је и то од конзервативне католичке државице био велики уступак. Ако је тако, богомољу, као и саму заједницу, основале су придошлице из разних крајева Средоземља (јужна и средња Италија, Драч, сјеверна Африка, Сплит…). Касније ће им се придружити прогнаници из Шпаније.
Занимљиво је да академик Јорјо Тадић, велики зналац те теме и аутор култне монографије „Јевреји у Дубровнику’’ из 1937. године, као ни каснији хрватски историчар Бернард Стулли, аутор књиге ’’Жидови у Дубровнику’’ из 1989, не спомињу ту синагогу. Уистину, налазимо неке наговјештаје да „њени почеци датирају још из 14. вијека… мада је свој данашњи облик добила 1652. године’’, као и да је основана 1422. године… Биће да то датирање тражи озбиљну провјеру и посебан истраживачки напор.
Било како било, дубровачки Јевреји ће касније живјети у малом гету од неколико зградица, који се преко ноћи закључавао. Унутар тог „кварта’’ имаће синагогу, школу и фонтану (тзв. „кошер фонтана’’) са лављом главом из које је текла вода.
Назив сокака у коме се налази синагога некада је био Виа дел Гхетто, а посљедња два вијека је Жудиоска улица. То име, како сазнадосмо, потиче од старог дубровачког говора и аутентичног имена за Јевреје – Жудјели или Жудији. Као и сам град, и синагога је имала бурну историју: од великог земљотреса 1667. до гранате заглављене у крову 1991. године.
Барокно уређење храма занимљиво је по дрвено-решеткастим отворима на бочном зиду кроз које су жене пратиле богослужења, а до тих позиција долазиле су кроз сусједну кућу породице Толентино. Јеврејке су касније добиле малу галерију са ониским стропом осликаним шестокараким звјездама. На средини богомоље доминира изрезбарени подијум, као и орман (Арон ха кодеш) са свицима Торе, донесене из Шпаније.
Испод синагоге, на доњој етажи уске двоспратне зграде, данас се налази музеј, са невеликом, али изузетно вриједном збирком старих рукописних и штампаних књига и сакралних и профаних предмета. Међу њима истичу се свици торе, парохети, драгоцјености од текстила и сребра, а по старини и љепоти издваја се маварски тепих из 13. вијека.
ФОТО: фејсбук
