Подно Грмеча живи нова врста човјечије рибице

Извор: Мондо

Ново истраживање показало је да човјечија рибица није једна врста, већ да их постоји девет. Међу њима је и босанска човјечија рибица из Крајине.

Човјечија рибица, један од најпознатијих становника подземних вода Динарског крша, деценијама је сматрана једном врстом. Ново међународно истраживање показало је, међутим, да се иза досадашњег назива Протеус ангуинус заправо крије чак девет различитих врста.

Три од њих потпуно су нове за науку, а међу њима је и босанска човјечија рибица (Протеус босниенсис), чије је издвајање као засебне врсте посебно значајно за Босну и Херцеговину.

У истраживању, објављеном у часопису Ампхибиа-Рептилиа, учествовали су и босанскохерцеговачки биолози Емина Шуње са Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву и Аднан Зимић из Земаљског музеја БиХ.

Босанска човјечија рибица живи у подземљу Крајине

Протеус босниенсис везана је за подземне водене системе Крајине, посебно подручје испод планине Грмеч.

Као и остале човјечије рибице, највећи дио живота проводи у потпуном мраку подземних вода. Због тога је веома тешко истражити њену распрострањеност и прецизно утврдити бројност популације.

Важно је да ово не значи да је животиња тек сада пронађена. Човјечија рибица на подручју Крајине позната је деценијама, али је тек савременим истраживањима потврђено да представља засебну врсту – Протеус босниенсис.

Поред босанске човјечије рибице, на подручју БиХ живи и друга врста, Протеус царрарае, која је везана за подземне воде херцеговачког крша.

Како је од једне врсте настало девет?

Човјечије рибице међусобно су веома сличне. Имају издужено тијело, закржљале очи и блиједу кожу, а живот у потпуном мраку обликовао је њихов изглед.

Због велике сличности, само на основу спољашњих особина било је готово немогуће утврдити колико се различитих еволутивних линија крије иза имена Протеус ангуинус.

Савремене генетичке и морфолошке анализе показале су да су се неке од тих линија милионима година развијале независно. Иако су готово идентичне по изгледу, представљају различите врсте.

Протеус босниенсис тако је примјер такозване криптичне разноликости – појаве код које различите врсте изгледају толико слично да њихове разлике дуго остају непримијећене.

Ново сазнање има велики значај за заштиту човјечије рибице. Раније је посматрана као једна врста са широким подручјем распрострањења од Словеније до јужне Херцеговине.

Сада је познато да то подручје насељава девет различитих врста, од којих неке имају веома ограничена станишта.

Свих девет врста налази се у некој од категорија угрожености ИУЦН-а, од угрожених до критично угрожених.

То је посебно значајно за Протеус босниенсис, која је везана за ограничени систем подземних вода Крајине. Њено очување директно зависи од заштите тих подземних екосистема.

Загађење воде, промјене режима подземних вода и други локални притисци могу угрозити популацију, а тиме и опстанак саме врсте.

Истовремено, стварна распрострањеност босанске човјечије рибице још није довољно позната. Велики дијелови Динарског крша остају слабо истражени, па научници не искључују могућност откривања нових популација, али и нових еволутивних линија.

Откриће показује колико је подземни свијет БиХ још увијек недовољно истражен.

Животиња коју становници Крајине познају генерацијама сада је добила своје научно мјесто као засебна врста – босанска човјечија рибица, Протеус босниенсис.

За биологију БиХ то представља још једну потврђену и јединствену врсту, али истовремено и подсјетник да о подземним екосистемима Динарског крша још увијек знамо много мање него што се раније сматрало.

Ново истраживање могло би бити тек почетак нових открића у једном од најважнијих подручја биоразноликости у Европи.

ФОТО: фејсбук