Чему служе министри, господине Предсједниче?
Пише: Лука РАДОЊИЋ, Подгорица
Одлуком да му медији у реалном времену преносе сваки корак у овим обиласцима села и вароши, Вучић је добио и ефекте које је желио, и које није. Али му је ризик био неопходан јер његови медији имају лимит, а потребан му је продор на мреже. Зато најважнији ефекат који су његови тимови жељели да постигну је да он лично буде у центру пажње – и у медијима, и на мрежама, и не само на једној, него и на другој страни медијског спектра.
Идеја о Покрету за народ и државу није заживјела, а маркетиншки је потпуно пропала у судару са појавом масовног покрета са друге стране, студентско народне. Култ СНС као странке и организације далеко је од некадашњег, чему је објективно и Вучић кумовао понављањем приче ,,да без њега не могу ништа“. А и да није, већ дуже вријеме нема ту ништа ново. Комуникација СНС је постала превише агресивна, ботовска, више личе на борбену формацију преторијанског карактера него на организацију која је раније доминирала корпоративним политичким маркетингом. За то вријеме, са друге стране појавили су се ,,пленуми“ и „зборови“.
Уз све нападе и критике, објективне и необјективне, представљали су организациону новост, освежење за антирежимску страну. И добили пажњу грађана и медијску атрактивност производњом великог броја догађаја: протеста, акција, масовних и мањих скупова, уз подршку странака које су безрезервно стале уз студентски покрет.
У таквој ситуацији у сусрет могућим изборима, Вучић је очекивано све карте ставио на тотални персонални маркетинг, очекујући да изведе медијску хипнозу: да се прати сваки његов покрет, гримаса, мимика, уздах. Па да се то онда дијели, критикује, анализира, и тако редом, док се вријеме за кампању (кад год избори да буду) немилице троши, и са идејом да активности његових конкурената буду на маргини медијске оптике.
Да ли то значи да је све у преносима намјештено? Није све. Нема тог мастер мозга за кампању који може у предност да претвори расправу са бабом око пара (дао сам – ниси дао), расправу са чичом око моста, и бројне критике па и оптужбе које су се у преносу чуле. Сем тога, како је већ примијећено, човјек неријетко изгледа као ,,господар глади“ или краљ из феудалног доба од чије милости и воље зависи сеоски пут или мостић, у сред 2026. године.
Једна од грађанки поставила му је питање: ,,Чему служе министри и сви остали, ако ви желите или морате све да радите?“. И то је кључна тачка ризика, ахилова пета овакве АВ кампање. И уједно шанса за антирежимски фронт предвођен студентском листом, да на тоталну персонализацију одговори логиком заједнице. И логиком државе. И да врате у фокус сопствене активности, а у кампању на те теме, укључе медијски атрактивне људе, који имају публику, продор и домет, ако мисле да се супротставе инвазији видео исјечака Вучићевих наступа.
ФОТО: фејсбук
