Патријарх Герман – мудри јерарх који је српску Цркву провео кроз огањ комунизма

Поводом 35 година од упокојења

Пише: Српскопитање

Навршава се тачно 35 година откако се у Господу упокојио један од најзначајнијих, најпрогоњенијих и најнеправедније оцењених поглавара у историји Српске православне цркве – Патријарх српски Герман (1899–1991). Водио је лађу СПЦ пуне 32 године кроз најцрње олује безбожничког режима. Данас, са историјске дистанце, памтимо га као истинског чувара вере, великог дипломату и обновитеља.

ОД СВЕТОВНОГ ЖИВОТА ДО ПАТРИЈАРШИЈСКОГ ТРОНА

Рођен као Хранислав Ђорић у Јошаничкој Бањи, пре монашења био је породични човек, парохијски свештеник и отац. Након што му је супруга Олга прерано преминула, прима монашки постриг 1951. године у манастиру Студеници. Године 1958. изабран је за 43. врховног поглавара СПЦ. На челу Цркве остао је све до 1990. године, када је због тешке болести умировљен, остављајући трон патријарху Павлу.

ТРАГЕДИЈА И СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ: КРСТ КОЈИ ЈЕ НОСИО

Мало је оних који знају какву је породичну голготу прошао патријарх Герман. На крају Другог светског рата, комунистички режим му у масовним послератним репресијама без суђења стреља старијег сина Михаила. Млађи син Властимир (касније угледни протођакон) поштеђен је само зато што је био малолетан, али је цео живот провео под будним оком УДБА-Е. Ову породичну рану режим је деценијама безочно користио као тајно оружје и психолошки притисак, држећи патријарха под сталном уценом.

ТИХА И МУДРА БОРБА СА КОМУНИСТИМА

У јавности, због дипломатских компромиса које је морао да прави, неретко је неправедно називан „црвеним патријархом“. Међутим, иза затворених врата водио је лавовску борбу. Суочио се са државно диригованим расколима у Америци и Македонији, инфилтрацијом служби и покушајима потпуног уништења вере. Намерно је жртвовао свој лични углед да би сачувао биће Цркве.

ПОДВИГ ВЕКА: ВАСКРС ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

Највећи споменик његове ере јесте Храм Светог Саве на Врачару. Након Другог светског рата, темељи Храма претворени су у паркинг Градске чистоће, а власти су тражиле да се црква трајно одрекне тог земљишта. Патријарх Герман је упутио чак 88 званичних молби које су комунисти хладнокрвно одбили. Тек из 89. пута, 1984. године, његова челична упорност је победила и добијена је дозвола за наставак градње. Историјска Литургија унутар зидина Храма 1985. године окупила је преко 100.000 верника. Такође, његовом заслугом и дипломатским вештинама, царска лавра Хиландар на Светој Гори спасена је од преласка у туђе руке, тиме што је издејствовао слање нових српских монаха у Грчку под најстрожим прописима.

РЕЧИ КОЈЕ ОСТАЈУ: УПЕЧАТЉИВИ ЦИТАТИ ПАТРИЈАРХА ГЕРМАНА

Приликом освећења новоподигнуте цркве у Јасеновцу, 2. септембра 1984. године, патријарх Герман је изговорио историјску реченицу која је постала заветни темељ српске културе сећања:

„Да опростимо морамо, јер смо хришћани; да заборавимо не смемо, јер бисмо тиме издали оне милионе невиних жртава који су овде својом крвљу натопили ову мученичку земљу.“

О својој тактици према комунистичком режиму често је говорио:

„Ја се савијам под олујом, али се савијам да се стабло Српске православне цркве не би сломило. Олуја ће проћи, а стабло мора остати усправно за будуће генерације.“

Када су га критиковали због компромиса, кратко је поручивао:

„Лако је бити херој из даљине, али је тешко чувати олтаре тамо где безбожници држе кључеве државе.“

💬 СВЕДОЧАНСТВА НАШИХ ЕПИСКОПА

Наши највећи духовници касније су посведочили о његовој правој улози:

*Патријарх Павле: „Његово време је било време сејања у сузама, а ми данас жањемо плодове његове упорности.“

*Епископ бачки Иринеј (Буловић): 

Патријарх Герман је показао карактер од челика тамо где је било најважније – у одбрани црквених канона од партијских декрета.  Упркос страшним директним претњама врха Партије и тајних служби, категорички је одбио да призна македонски раскол, поручивши државним функционерима да политичари не могу кројити поредак Цркве Христове.

*Владика Атанасије (Јевтић): „Ми млади смо тада тражили отворени сукоб са комунистима. Старац Герман је био штит. Примао је ударце на себе, а нас је пуштао да учимо и пишемо. Наша теологија је процветала преко његових леђа.“

*Митрополит Амфилохије: „Својом мудрошћу и трпљењем успео је да сачува јединство Цркве. Оно што је он урадио за Храм Светог Саве равно је чуду.“

КАКО СУ ГА ВИДЕЛИ ДРУГИ ПАТРИЈАРСИ?

У међународним православним круговима уживао је статус великог црквеног дипломате. Руски патријарси (Алексије I и Пимен), који су и сами крварили под совјетском чизмом, видели су у Герману „прозор у свет“ и снажан бедем за одбрану канона, пружајући му апсолутну подршку. Васељенски патријарх Атинагора јавно га је називао „великим миротворцем православног Истока“, редовно тражећи његове савете у вези са проблемима у дијаспори.

Патријарх Герман је сахрањен у Цркви Светог Марка у Београду. Данас, 35 година након што се преселио у вечност, дугујемо му истину, молитвено сећање и захвалност што је Српску Цркву превео преко „црвеног Голог отока“ живу, јединствену и усправну.

Вечан му спомен и царство небеско!

ФОТО: фејсбук