Обиљежена 31 година од одбране западних граница Републике Српске

Једна од најважнијих битака за опстанак

Извор: РТРС

У Новом Граду, Костајници и Козарској Дубици обиљежена је 31 година од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије. Била је то једна од најважнијих битака Одбрамбено-отаџбинског рата. У хрватској агресији на западнокрајишке општине страдала су 104 цивила, борца Војске Републике Српске и припадника Министарства унутрашњих послова Српске.

Обиљежавање 31 године од одбране сјеверозападних граница Српске – Фото: РТРС

Обиљежавање 31 године од одбране сјеверозападних граница СрпскеФото: РТРС

У дводневној агресији Хрватске војске убијено је 53 цивила. Главни правац напада било је насеље Туњице код Новог Града. Драгутин Вукојевић ту је изгубио два сина, од 10 и 16 година, и супругу.

– Усташка хорда је прешла ријеку Уну, на десну обалу ријеке, и ко год је наишао магистралом према Костајници убијали су пушкама – додао је Драгутин.

Мајка Јелене Далмације, Милена, живот је изгубила је у артиљеријском нападу на цивилну колону недалеко од Новог Града док је њу и брата држала за руку. Имала је 36 година. За злочине Хрватске војске до сада нико није одговарао.

– И зато данас морамо да говоримо. Не да би смо живјели у мржњи, него због истине. Да се зна да су овде страдали људи, невини људи, који су имали своје породице – наводи Јелена.

Нови Град, Козарску Дубицу и Костајницу напале су двије хрватске бригаде уз подршку неколико пуковнија. Живот у одбрани положио је 51 припадник Војске и Полиције Републике Српске. Најјаче тачке отпора српских бораца биле су на Гостимир кули и Грачану.

– Они су испалили негдје око 800 граната у том артилерљеријском обрачуну, што је у садејству са Прњаварском бригадом одиграло кључну улогу у одбрани Ново Града – каже мајор Момир Ковачевић, ратни командант одбране Новог Града.

Пуковник Владо Живковић, ратни командант 1. прњаворске бригаде додао је да је био на пробоју коридора.

– УБроду, Озрену, са бригадом комплетно. Коридор је био нешто специфичан, то је била борба за опстанак, за живот. Међутим, ово је било овде борба за опстанак Републике Српски – наводи он.

Српску су браниле јединице окупљене у Оперативну групу 10, којом је командовао генерал Момир Зец. Истиче да Дејтонски споразум не би изгледао овако како изгледа да Војска и полиција Српске уз подршку народа нису побиједиле.

– Они су хтјели да два пута у овоме вијеку, прошлом, да дођу на Козару. 1942. године су дошли, а 1995. године нису могли и народ се одбранио – каже Зец.

Сјећање на цивилне и војне жртве наша је дужност, поручено је у Новом Граду са централне манифестације обиљежавања 31. годишњоце одбране западнокрајишких општина.

– Захвалјујући храброј одбрани, ми смо данас овде и треба да цијенимо ту слободу који су нам подарили људи који су се тако храбро борили. Србија је сваким даном уз Републику Српску – додаје државни секретар Министратсва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић додаје да захвалност дугујемо храброј јуначкој Војсци Републике Српске која је сломила офанзију и зауставила напредак Хрватске регуларне војске.

– Створила услове за започњање мировни преговора што је резултирало и Дејтоном и Паризом, а што се може слободно рећи што је резултирало де факто овим стањем, то је постојање Републике Српске – додаје Остојић.

Нека 18. и 19. септембар 1995. године буду завјет да чувамо мир, да чувамо своје институције, да поштајемо своје жртве, да их се сјећамо, поручује предсједник Српске Синиша Каран.

– Српски борац је увијек кроз историју био борац који се борио за слободу, који је водио ослободилачке ратове, одбранене, отраџбинске, био јачи од сваке силе које је агресорска – наводи Каран.

У агресији Хрватске војске на западнокрајишких општине рањено је више од стотину лица. Материјална штета процијењена је на више од тадашњих 170 милиона марака. 31. годишњица одбране западнокрајишких општина обиљежена је и свечаном академијом у Козарској Дубици и парастосом и полагањем вијенаца у Костајници.

ФОТО: РТРС